Хрватску од понедељка погађају земљотреси. Најснажнији, јачине 6,3 степени по Рихтеровој скали, десио се у уторак, са епицентром у Петрињи. Том приликом живот је изгубило седам особа, међу којима и 12-годишња девојчица.
Потреси се ту нису зауставили. Јутрос у 6.16 сати нови земљотрес снаге 4,9 степени Рихтерове скале погодио је Хрватску, 18 километара западно од Сиска. То је био 38. потрес у тој земљи у периоду од 49 сати.
Србија на мети земљотреса
Сеизмолог Славица Радовановић за Спутњик каже да ови јаки земљотреси указују на то да је на том простору акумулирана велика сеизмичка енергија и да је равнотежа крхка, што значи да један потрес одмах испровоцира други.
Међутим, то није необично, истиче она, јер су се снажни земљотреси и раније догађали на том сеизмичком простору. Kао пример, она наводи потрес магнитуде 5,7 степени рихтерове скале, који се догодио тридесетих година у Републици Српској, а којем су такође претходили слабији потреси.
„Италија се ротира ка Балканском полуострву и врши притисак на Јадранску обалу, где су на Балкану најјачи земљотреси. Они се дешавају у Хрватској, Црној Гори, Албанији, али имају утицај и на нас. То је први фронт. Тај притисак се кроз Динариде преноси ка унутрашњости, све до наших простора, до централне Србије“, напомиње Славица Радовановић и додаје да се најјачи потреси догађају у приобалном делу.
Овог пута, Хрватска је била прва на удару тог притиска. Ипак, потреси у Петрињи, предочава наша саговорница, смањују вероватноћу да ће се на том подручју поново догодити неки јачи земљотрес, али је, нажалост, не елиминишу у потпуности.
Угрожен читав Балкан
Славица Радовановић тврди да ће Хрватска у наредном периоду бити погођена серијом слабијих земљотреса, али и наглашава да ће очи сеизмолога сада бити упрте у суседне зоне, које у последњих 50 до 100 година нису имале јаке земљотресе, попут Словеније. У наредних неколико година, сигурна је она, на Балканском полуострву ће бити још јаких земљотреса.
„Kад се деси овако јак земљторес, онда месец дана нико неће бити у претњи. Наредних година ће се видети у ком правцу ће да крене тај процес. Да ли ће да према Алпима или ће отићи у централну БиХ или паралелно и према Србији и према Далмацији? То сада не знамо. Он је мулти фрактални, има много грана којима може да крене, а да ли ће тамо или овамо, то је у великој мери случајност. Свуда ће стићи, али где ће тренутно кренути, то је јако тешко рећи“, предочава Славица Радовановић.
Почетком децембра, блажи потреси од оног у Петрињи су се догодили и у Македонији и Албанији, а подрхтавала је и Црна Гора.
„Сад се десила Петриња. То је врло вероватно било пражњење читавог тог простора. Онај загребачки, колико год био непријатан с магнитудом 5,3 степена Рихтерове скале, није најјачи. Наше Kраљево, колико год нас болело, колико год нам било тешко, људи су погинули, није наш највећи земљотрес. У прошлости смо имали јачих земљотреса од тих. Све то кад се погледа, у дужем временском периоду, може да изгледа као увод у јаке земљотресе, који су очигледно почели“, прогнозира Славица Радовановић.
Наша саговорница на крају напомиње да суштина свега лежи у питању – да ли смо, према сеизмолошким картама, саградили или надоградили објекте тако да могу да издрже земљотресе?
Прочитајте још: