Један норвешки клуб би остао само то, клуб у коме влада расуло таквих размера да навијачи морају да опомињу играче, те да касније буду и тужени од стране тренера, који се нашао увређеним јер је он био одговоран за однос фудбалера према обавезама.
Готово три деценије касније, за тај један норвешки клуб поново зна цео свет – он се зове Боде/Глимт и најсевернији је национални шампион у историји фудбала.
Како за Спутњик апострофира Владимир Новаковић, спортски новинар и коментатор Спорт клуба, у свету фудбала не постоји ниједан шампион из севернијег града од Бодеа, смештеног на 1.200 километара удаљености од Осла, престонице Норвешке.
Далеко познатији клубови попут Молдеа, Валеренге, Розеборга, Стабека, сви су у претходној такмичарској години гледали у леђа тиму састављеном углавном од локалних момака којима је управа у помоћ довела ретке странце.
То се показало као рецепт за чаролију – поносно носећи име града (Боде) и у својству надимка основни назив клуба основаног 1916. године (Глимт) екипа тренера Ћетила Кнутсена је у сезони постигла 103 гола на 30 утакмица, освојила 81 бод, 19 више од првог пратиоца, екипе Молдеа и стигла до прве титуле националног шампиона у историји.
Рокада на позицијама се догодила 2017. године, када је Боде испао из елитног ранга такмичења, али је управа веровала у Кнутсена, тренера познатог у скандинавским оквирима по раду у мањим клубовима, попут Осанеа.
„Кнутсен је невероватно добио отказ 2016. у том клубу иако му је обезбедио најбољи пласман у претходних 20 година и увео га из трећег у други ранг такмичења. Опстали су, померили се навише, али је добио отказ. Бјеркан га је покупио као асистента, нашли су заједничку идеју и вратили Боде назад у елитно такмичење после само једне године. Да, одмах су окарактерисани као кандидати за испадање, прве сезоне су одиграли солидно, а у другој су постали вицешампиони“, додаје Новаковић.
Шок у норвешком фудбалу! И одмах коментари – „уживајте док можете, нисте ви довољно добри“.
„Коцкице су се склапале, проблем је био недостатак нападача, све друго је било како треба и стигло је као последица спровођења плана усвојеног пре четири, пет година. Он је подразумевао да у сениорском тиму играју углавном момци који су потекли у млађим категоријама, а установљено је и да цео клуб, у свим узрастним категоријама, мора да игра у формацији 4-3-3, у којој је лева страна терена офанзивна, а десна дефанзивна“, објашњава Новаковић.
Продукт таквог система је и Јанс Петер Хауге, феноменални 21-годишњак који је пуне четири године био првотимац Бодеа, пре него што је у октобру ове године потписао петогодишњи уговор са славним Миланом.
„Са толико мало година он је успео да одигра више од стотину утакмица за Боде, клуб је чувао окосницу домаћих играча и довео нападача Каспера Јункера из Данске, чиме је добио оно што му је фалило – претњу за ривале и из ваздуха и са земље. У целој причи је веома значајна улога Патрика Берга, централног везисте са којим је све почело и све завршавало у игри екипе, али је тим наставио да игра сјајно чак и после његове повреде“, додаје Новаковић.
Феноменални бројеви, готово четири постигнута гола по утакмици, све је било идеално за Боде у моменту када је свет захватила епидемија вируса корона.
Норвежани су тај моменат дочекали на пропутовању Шпанијом, где су остали и, за разлику од других екипа, наставили да тренирају у дозвољеним околностима, после чега су као „запете пушке“ ушли у наставак сезоне.
„Кренули су нашпановано, лудачки, десет утакмица у низу су победили, добијали су противнике са по 6:1, 5:0. У томе су значајан фактор били Данци, поменути нападач Јункер и везиста Филип Синкернагел, који је био водећи у свим могућим статистичким параметрима“, истиче Новаковић.
И то је кључ свега – стабилна и константна идеја у млађим категоријама, ретки, али квалитетни странци који праве разлику.
„Боде скупља све таленте из тог северног региона Норвешке, а то је популација од 200-250.000 људи, а временом је постао и породични клуб, с обзиром на то да су кроз генерације његов дрес носили многа браћа, очеви, синови, синовци... И идеја је јасна, види се из случаја Хаугеа, дао је толико клубу са толико мало година, донео четири милиона евра од Милана и отворио простор неком новом клинцу из омладинске школе, а такав ће сигурно постојати“, истиче Новаковић.
Па, ако неко буде умео до да препише у Србији, бар нека проба, не мора нужно да кошта ништа, а може много да донесе, ако упали и ако се све уради онако како треба, на норвешки хладан, рационалан и паметан начин.
►
►
