Поред тога, брод ће бити опремљен нуклеарним мотором. Једно од потенцијалних места за базирање брода је поморска база у Судану.
Генерални директор Уједињене корпорације за бродоградњу Алексеј Рахманов најавио је да ће се изградња новог носача авиона за руску морнарицу одвијати у фабрици „Севмаш“. Према његовим речима, ово предузеће већ има искуства у раду са овом врстом бродова, па је за почетак градње потребна само одлука Министарства одбране РФ.
„Спремни смо да одмах кренемо са пројектовањем и изградњом носача чим Министарство одбране донесе одлуку. Изградња носача авиона за Индију показује да имамо искуства. То искуство је концентрисано у фабрици „Севмаш“, и рачунамо да ћемо тамо правити носач авиона, уколико то наручи војска“, рекао је Рахманов.
Три пројекта носача авиона
Макете поменутог носача авиона већ постоје. Данас се разматрају три различита пројекта, каже војни стручњак Борис Рожин.
„Као што видимо, огромне државе граде носаче авиона. У Кини их активно пуштају у рад, у Британији су направили своју линију од два брода, док је Француска буквално овог месеца најавила изградњу носача авиона. Истина је да је Париз одужио своје рокове, али планира да заврши са тим до 2030. године. Французи се воде према гиганти типа „Нимиц“ (дужина таквог носача авиона је преко 300 метара, два нуклеарна реактора се користе као мотори, има могућност размештања 90 авиона и хеликоптера, производи се у САД-у). Дакле, да би ишла у корак са великим силама, Русији је потребан брод који ће испуњавати војне обавезе и повећати престиж државе“, истакао је Рожин.
Највероватније од представљених опција, прототип будућег носача авиона могао би бити носач авиона типа „Шторм“, сматра војни аналитичар Дмитриј Литовкин. Процењена дужина носача авиона биће око 330 метара, имаће посаду до 5000 људи, а мотор ће вероватно бити нуклеарни.
„Судећи по моделима овог брода, он ће бити јако велик, на његовој палуби могу бити размештени ловци пете генерације Су-57, авиони МиГ-35, противподморнички хеликоптери и радарски авиони. Највероватније ће имати атомски мотор, али морамо имати на уму да је ово само модел. Решења још увек нема, а главни разлог је то што нема места за изградњу, у „Севмашу“ је потребно направити нови док јер је претрпано поруџбинама, и неопходно је тражити слободно време да се започне изградња. Чак су и носаче хеликоптера, који је требало да буду произведени тамо, предати приватној компанији која ће их градити у Керчу“, рекао је експерт.
Скуп брод
Један од важних фактора у изградњи носача авиона је његова цена. Носач авиона није само скуп брод, већ врло скуп брод. Распрострањено је мишљење да носачи авиона више не играју велику стратешку улогу, јер их модерно наоружање може уништити на знатној удаљености, а истовремено троше невероватну количину ресурса. Међутим, употреба великих бродова и даље се наставља.
„Такви бродови, наравно, нису на све отпорни, на овај или онај начин увек могу бити уништени. Истовремено, разговори о томе да велики бродови нису потребни трају већ дуго. Тако се причало и за бојне бродове, који су иначе успешно освајали све до краја Другог светског рата. Било је мисли да ће ускоро остати само мали ракетни крсташи, али велики бродови настављају са радом и данас. Американци нису без разлога испланирали свој програм до 2050. године тако да он подразумева не само изградњу нових носача авиона, већ и замену старих. Они не сумњају да ће с развојем оружја ови бродови играти своју улогу. Наравно, неопходно је градити бродове и другог типа, али, како показује пракса, флота је увек тежила разним снагама и средствима“, рекао је Борис Рожин.
Сада је у току детаљна модернизација крстарица на нуклеарни погон „Петар Велики“ и „Адмирал Нахимов“. По мишљењу војног експерта Дмитрија Литовкина, у блиској будућности ови бродови ће добити универзалне лансере како за „Калибре“, тако и за противбродске ракете „Оникс“ и „Циркон“ — биће опремљени поморском верзијом С-500.
„Адмирал Нахимов“ је створен као брод за пратњу носача авиона. Нећемо изгубити из вида изградњу војне базе у Судану, узимајући у обзир да у њу могу ући нуклеарни бродови. Сходно томе, мислимо на ове крстарице и перспективни носач авиона који оне могу да прате. На крају, остаје само нерешено питање поводом платформе, будући да имамо научну основу, модернизација војске је у пуном јеку, земља показује своје амбиције и жељу. Изградићемо овај брод, нећемо побећи ни од чега“, рекао је Дмитриј Литовкин.
Руски војни експерт Иља Крамник сумња у изградњу носача авиона у блиској будућности, јер претходно треба преузети читав низ мера: „Ту се мисли на изградњу инфраструктуре, завршавање програма за стварање помоћних бродова, вишенаменске ракетне бродове, пројектовање читавог комплекса авиотехники која је неопходна за савремени носач авиона“.
Тренутно Русија има само једну крстарицу носач-авиона — „Адмирал Кузњецов“ који је пуштен у рад 20. јануара 1991. године.
Подсетимо да је концепт носача авиона варијанта мобилног острва, које је некада било неопходно за лансирање аеростата. Огромну улогу у стварању таквих платформи одиграо је развој области конструкције и изградње авиона у првој половини 20. века и стварна употреба авијације у борби. Због релативно малог домета, авиона је било потребно место за слетање на коме би попунили залихе. У условима поморског рата „челично острво“ је постало најважнији елемент борбене стратегије.
Прочитајте још:
