Сједињене Америчке Државе годинама не могу да опросте ни свом држављанину Сноудену, кога би, кад би могли, казнили са 10 година робије, нити Аустралијанцу Асанжу, што су објавили тајне податке.
Шта су Асанж и Сноуден разоткрили
Асанж је на стотине хиљада поверљивих докумената објавио 2010. и 2011. године.
Он је обелоданио више од 251.000 дипломатских депеша, односно преписки између Стејт департмента и дипломатских представништава САД широм света. Тај материјал садржао је чак 40 процената поверљиве грађе, а више од шест одсто тајних докумената.
Први објављени документ оптуживао је власти Сомалије због ангажовања криминалаца за обављање ликвидација, а веродостојност овог документа одмах је оспорена.
Обелодањен је и снимак пуцњаве америчких трупа на цивиле у Ираку, катастрофални услови у затвору у Гвантанаму и имејлови из кабинета Хилари Клинтон који су утицали на изборе у САД, али и како су западне силе лобирале за независност Косова и приближавање Србије Европској унији.
Едвард Сноуден је 2013. године објавио информације о методама електронског надзора америчких обавештајних служби, укључујући илегално прислушкивање страних лидера. Он је „Гардијану“ и „Вашингтон посту“ доставио поверљиве информације о програмима надзора америчких служби.
Међу објављеним документима су и подаци о учешћу америчке Националне безбедносне агенције (НСА) у инвазији на Ирак 2003. године, потом о успешној шпијунској операцији против Северне Кореје и о прислушкивању страних комуникационих сателита.
Откривено је и да је НСА сарађивала са осталим државним агенцијама у испитивању затвореника у притворном центру на Куби, укључујући формулисање питања и стратегије испитивања и још много тога.
Ко је Џулијан Асанж
Џулијан Асанж рођен је у Аустралији 1971. године. Новинар, хакер, узбуњивач и интернет активиста, како га у последње време све чешће називају, најпознатији је као оснивач „Викиликса“.
„Викиликс“ је медијска организација основана 2006. године са циљем, како Асанж тврди, да омогући узбуњивачима да објављују информације.
До сада је „Викиликс“ објавио више од десет милиона докумената који су били класификовани као поверљиви и тајни.
Ова организација тврди да жели да донесе важне вести и информације јавности како би сви видели истините доказе.
Од првог дана „Викиликс“ се нашао не мети озбиљних критика и оспоравања објављених података.
Ко је Едвард Сноуден
Сноуден је рођен 1983. године у савезној америчкој држави Северној Каролини, а био је запослен у америчкој Националној безбедносној агенцији и био је сарадник ЦИА.
Свету је постао познат као узбуњивач који је разоткрио глобални програм прислушкивања и праћења који је НСА спроводила у САД и широм света.
Бекства, азил, затвор и судски процеси
Од тренутка објављивања поверљивих докумената, животи узбуњивача мењају се из корена, а њихове судбине умногоме се разликују, иако су САД расписале потернице за обојицом.
Последња вест о Асанжу ― да је британски суд одлучио да не може бити изручен Америци, за оснивача „Викиликса“ значи продужење агоније у затвору у Белмаршу.
Он је у затвору завршио 2019. године, а осуђен је на 50 недеља робије након хапшења због непоштовања услова под којима је пуштен уз кауцију, јер се 2012. године није појавио пред судом у Лондону.
Пре затвора у Белмаршу, Асанж је седам година, од 2012, боравио у амбасади Еквадора у Великој Британији.
Још 2010. године шведско тужилаштво је издало налог за његово хапшење због оптужби за силовање и сексуално узнемиравање.
Асанж је, због страха за сопствену безбедност, тражио и добио азил у амбасади Еквадора, а после неколико година истраге у Шведској су обустављене, али се не искључује да поново могу бити покренуте.
Током боравка у азилу и затвору објављиване су вести о лошем физичком и психичком стању Џулијана Асанжа. Асанж се током боравка у амбасади Еквадора верио са својом адвокатицом Стелом Морис и постао отац двојице дечака.
Америка захтева изручење Асанжа због оптужби да је одавао државне тајне и сковао заверу са Челси Менинг, бившом аналитичарком америчке војске. Њих двоје су наводно заједно „скинули“ четири поверљиве базе података.
Асанж се у САД суочава са укупно 18 тачака оптужнице, а уколико буде осуђен за шпијунажу и издају објављивањем тајних државних докумената, прети му вишедеценијска казна затвора.
Представници САД најавили су да ће уложити жалбу на одлуку суда у Лондону.
Сноуден је одмах по објављивању тајних података 2013. побегао из САД у Хонгконг и затражио азил неколико држава. Азил је добио у Русији, те се исте године преселио у Москву, где и данас борави. У Русији Сноуден живи са супругом, а недавно је постао отац. Учи руски језик и нада се да ће добити држављанство Руске Федерације. Русија је Сноудену већ одобрила сталну боравишну дозволу.
Он не може да напусти земљу због страха од екстрадиције Сједињеним Америчким Државама, које су издале налог за његово хапшење.
Сноудена у САД оптужују за предају тајних података специјалним службама других земаља и по свакој од три тачке оптужнице прети му до 10 година затворске казне.
Трамп као светло на крају тунела, али сат откуцава
Сада су све очи упрте у одлазећег америчког председника Доналда Трампа.
Уколико не дође до тоталног преокрета када је реч о потврђивању резултата америчких избора, Трампу остаје још само неколико дана да у финишу свог мандата помилује двојицу узбуњивача.
И раније се говорило да би Асанж и Сноуден могли бити помиловани.
Међутим, сем разматрања питања, Трамп ништа конкретно није урадио тим поводом, иако то од њега траже многи и то баш они који се супротстављају дубокој држави у Америци, која му је свих ових година радила о глави.
Бивши амерички председник Барак Обама је одбио да то уради.
