Обим трговине на главним берзама криптовалута достигло је дневни рекорд од преко 68,3 милијарди долара. С обзиром на податак да је дневни обим трговања у 2020. години износио у просеку 13,1 милијарду долара, није чудо што Ројтерс констатује да је реч о помами праћеној узлетом цене биткоина до највишег нивоа свих времена, која је 4. јануара износила чак 34.800 долара. Тренутно је нешто изнад 30.000.
Рaст биткоина логична последица пандемије
Живановић који се посебно бави криптовалутама за Спутњик каже да је то логична последица свега што се до сада дешавало током пандемије.
Он објашњава да инвеститори имају вишак ликвидности јер је због лоших очекивања на кратак и средњи рок изостало улагање у хартије од вредности квалитетнијих компанија. Раст су, како подсећа, забележиле само компаније из ИТ сектора и фармацеутске индустрије, а компаније које су традиционално раније имале квалитетан раст су остале у другом плану.
„Спекулативни инвеститори виде једну нишу да инвестирају у криптовалуте, превасходно биткоин, зато што како у њега брзо уђу, како он драматично расте, тако ће, када стигну до неких врхова, на време изаћи из њега“, каже он за Спутњик.
Живановић, међутим, напомиње да како номинална цена криптовалуте расте тако она драматично брзо може и да падне зато што оне не поседују фундаменталну вредност иза које би требало да стоје привреде, компаније, државе.
И пад ће бити вртоглав
Он сматра да ситуација каква је сада може да потраје и после пандемије и да у одређеним периодима може доћи до затишја. До пада цене криптовалута ће, пак, доћи онда када поново на ред дођу квалитетније и на дуги рок сигурније и исплативије инвестиције у акције и обвезнице квалитетних компанија и када инвеститори буду излазили из ових спекулативних инвестиција у криптовалуте, каже наш саговорник.
Може се десити да на биткоину људи много изгубе, али свакако, како напомиње, биткоин неће нестати са тржишта, јер се од почетног „рударења“ у потрази за биткоином доста тога променило. Инвестирање у криптовалуте је, додаје он, стварност, реалност, постоји свуда у свету, па и код нас се полако уводи.
Сада постоје берзе криптовалута, криптомењачнице, аутомати за криптовалуте. Чак је и Србија при крају 2020. године законски опорезовала оне који су зарадили тргујући криптовалутом па ће морати да плате порез на капиталну добит.
Није за „обичан“ свет
Живановић ипак сматра да свако ко улази у тај посао треба да зна да улази у велики ризик.
„Ја не препоручујем обичном свету да своју егзистенцијалну уштеђевину улаже у то јер може бити озбиљно оштећен. У тренутку када криптовалута почне да пада то чини рапидно и сви онда беже из те валуте, продају је будзашто само да би се затворили. Обичан свет нема те могућности, ни правовремену информацију и тешко ће изаћи из тога и може бити озбиљно оштећен“, упозорава наш саговорник.
Ако неко има вишкове ликвидности и склон је ризику, онда, како каже Живановић, не би требало да се простре више од једне трећине. Сликовито објашњава да једну трећину треба сачувати за себе, једну сигурније инвестирати у хартије од вредности, или штедњу, а једну трећину у криптовалуту што је, како каже, хиперризична инвестиција.
То је елементарна стратегија која представља стандард у швајцарском банкарству. Наравно, то је само у ситуацији ако имате вишак ликвидности. То се, међутим, никако не препоручује оном ко од тога новца живи, закључује саговорник Спутњика.
