Дејан Стојиљковић, Игор Маројевић, Славиша Павловић и Влада Арсић повукли су своје књиге из конкуренције, а придружили су им се Предраг Митровић и Стефан Михајловски. Свој роман „Пепео, пена, шапат“ повукао је и Милисав Савић, али из сасвим других разлога.
Објашњавајући зашто свој нови роман „Дукат за лађара“ није дао да се уврсти у избор, Дејан Стојиљковић каже:
„Очигледно је да другови и другарице из Централног комитета који се назива жиријем, чисто да би они могли да се називају члановима жирија а не комесарима, и ове године самоуверено газе стазама револуције. Тако да очекујем у ужем и најужем кругу још подобних другова, чланова ЦК и друштвених радника које ће, након што их прогласе књижевницима, наградити по заслузи“.
Писац Игор Маројевић сматра да би његов роман „Остаци света“ био умрљан ако би се нашао у било каквој конкуренцији за Нинову награду.
„Кад би у Ниновом жирију већином седели људи чији је примарни позив бављење савременим српским романом, не би било потребе за бојкотом. Чланови жирија истичу да су добили више романа него икад, али не и да је то стога што су се однедавно отворили за све писце из бивше Југославије, који испуњавају њихова идеолошка мерила“, каже Маројевић.
Аутор романа о животу Јована Дучића „Химерина крв“ Славиша Павловић истиче да је за њега највећа и најзначајнија награда то што му је књига за мање од четири месеца штампана у 12.000 примерака.
„Податак да је у ширем кругу за избор Нинове награде седам пута више мушких аутора него женских, оставља непријатан утисак да у 21. веку постоје предрасуде према женском стваралаштву, што се није догађало на почетку 20. века, када су жене биле покретачи најзначајнијих идеја, између осталог и родољубља“, каже Павловић.
У писму послатом уредништву Нина, Влада Арсић наводи да је његов роман „Осиње гнездо“, издавач „Лагуна“, предложио за награду мимо његовог знања и воље. И, како наводи, упркос више пута изнетом ставу да не жели да учествује „у било каквом књижевно-медијском ријалитију у који се током последњих година претворио овај тобожњи избор за роман године“.
Арсић додаје да жири у овом саставу „нема ни стручни ни морални кредибилитет да одлучује о било чему“. Бојкоту се придружио и млади Стефан Михајловски, аутор романа „14 дана карантина“ питајући се постоје ли неотворене књиге међу 200 пристиглих за награду.
Овој групи писаца није се придружио Милисав Савић, иако је од „Лагуне“ затражио да се његов роман повуче, што је издавач и учинио. О правим разлозима оваквог свог потеза Савић је кратко рекао да не жели да говори.
Писац из Новог Сада Фрања Петриновић био је међу прошлогодишњим потписницима бојкота, али свој нови роман „Коначани извештаји о равнотежи“ није хтео да повуче.
У кратком разговору, за Новости, рекао је да у потпуности остаје при свим аргументима наведеним поводом бојкота, али да је књигу оставио у конкуренцији због издавача, „Академске књиге“, са којим има дугогодишњу изузетно коректну сарадњу.
Жири у саставу Теофил Панчић (председник), Марија Ненезић, Иван Миленковић, Марјан Чакаревић и Бранко Кукић одабрао је у шири избор 38 романа. Списак књига које улазе у ужи избор биће објављен 14. јануара, а седам дана касније списак финалиста. Нови 67. добитник Нинове награде биће озваничен 25. јануара.
