„Ситуација у којој су хришћани на Косову данас је изузетно тешка. Срби, који су били првобитно становништво Косова, пролазе споро етничко чишћење које је убрзано после рата 1999. године. Данас их је тек нешто више од 100.000“, рекао је Гујон у тексту под насловом „Тихи прогон хришћана на Косову“.
Срби на Косову, како је додао, живе у енклавама које су затвори на отвореном и из којих не могу да изађу, а да не ризикују чарке.
„Редовно их нападају, туку, терају да оду. Живе у великом сиромаштву, трпе систематску дискриминацију, школе су им напуштене. Осуђени су на облик аутаркије. Циљ многих радикалних исламиста је да искорене српско и хришћанско присуство на Косову; дакле, важно је обезбедити њихову аутономију и сигурност“, упозорио је француски хуманитарац.
На питање да ли је непријатељство против Срба још увек у основи религиозно, после антихришћанског погрома 2004, Гујон одговара да су на Косову етничка и верска питања помешана.
„Постоји општа мржња према Словенима која погађа Србе, али и Горанце који су муслимани“, рекао је Гујон.
Осим тога, додао је, било је антихришћанских погрома и циљаног уништења 150 цркава или манастира у последњих 20 година.
„Нарочито подржавамо манастир Високи Дечани који је редовно на мести исламистичких терориста, али и албанских медија на Косову и политичара. Нападнут је ракетним лансером и оскрнављен натписом ‘Калифат стиже’“, рекао је Гујон.
Подсетио је да су НАТО снаге зауставиле 2016. године четворицу џихадиста наоружаних калашњиковима испред манастирске капије, пренео је Танјуг.
„Још увек се надамо да ће једног дана доћи до мирне кохабитације зато што је већина Албанаца умерена. Али екстремисти су веома моћни а међународна осуда њиховог злостављања веома ретка“, рекао је Гујон.
На питање шта значи присуство хришћана у региону и које би биле последице њиховог нестајања Гујон каже да би „први пут од ширења хришћанства на нашем континенту, хришћани нестали из једне европске земље“.
„То је без преседана — страшан знак за европску цивилизацију који не сме да се деси“, рекао је Гујон.
„Културолошки, уништавање српског и хришћанског наслеђа на Косову које спада у Унескову културну баштину, био би непроцењив губитак за човечанство зато што је оно универзално као што су Буде из Бамијана или остаци у Палмири“, закључио је он.
Прочитајте још:
