Шведско министарство одбране почело је 13. јануара да емитује серију видео-филмова под називом „Када ће почети рат“, у којима је Русија означена као главни потенцијални непријатељ у будућим оружаним сукобима. Трејлер и неколико снимака већ су се појавили на Јутјуб каналу Министарства.
Аутори су указали на проблеме глобалног загревања, што ће довести до већег интересовања за Арктик и делом за Северни ледени океан. Као супротстављене стране Министарство је навело савез Сједињених Америчких Држава и Шведске са једне стране и савез Русије и Кине са друге. У форшпану за филм то се не тврди директно, мада се у једном филму користе референце на совјетско-америчку конфронтацију, као и друге индиректне алузије.
Интересантно је да су видео-снимци изазвали негативне реакције код великог броја Швеђана.
„Нико не дели државу више од шведске владе. Изједначавање 'Рус = вук' више није актуелно. Драго ми је што се војска користи као пропагандно тело црвено-зелене владе“, неки су од коментара са Јутјуба.
У Шведској је и раније било покушаја да се Русија представи као главни непријатељ. У октобру 2014. године је контраадмирал Шведске морнарице Андерс Гренстад изјавио да у Стокхолмском архипелагу „вероватно постоје подводне активности“. Могуће је да су то подморница, мини подморница или да су рониоци, објаснио је он.
Локални медији одмах су објавили да је реч о руској подморници која је оштећена. На крају није утврђено ни да ли је подморница заиста била тамо, ни коме је припадала, а Министарство одбране Шведске касније је саопштило да је подморница у ствари цивилни брод.
Током 2020. године Шведска је започела највећу модернизацију наоружања за последњих 50 година и одлучила да повећа трошкове одбране за 40 одсто у периоду 2021-2025. године. Према речима Министра одбране Шведске Петера Хултквиста, то је повезано са повећаном активношћу Русије у рејону Балтичког мора, Северног Атлантика и Северног поларног круга.
„Шведска традиционално користи тему 'руске претње' како би оправдала увећање војних трошкова“ објаснио је војни експерт Андреј Фролов за руски лист „Взгљад“. Он је додао да је Шведска, још из периода Полтавске битке, 'изразито русофобична земља' са антируским расположењем који се појачало после 2014. године.
У септембру 2014. године Шведска је постала једна од пет земаља која је добила статус НАТО партнера, поред Финске, Аустралије, Грузије и Јордана. То је омогућило Стокхолму да појача прикупљање обавештајних података и планирање вежби.
Према речима бившег шведског амбасадора при НАТО-у Хокана Малмквиста, такав статус је добијен у исто време када се Крим ујединио са Русијом. То је навело Стокхолм да „преиспита своју одбрамбену политику“. Он је истакао и да „неукључивање у војне савезе не значи неутралност Шведске“.
При томе, резултати социолошких истраживања показују да се од 2014. године број присталица приступања Шведске НАТО-у непрекидно смањује. Подаци анкете Универзитета у Гетеборгу показују да ако је 2015. године 38 одсто испитаника подржало идеју да се Шведска придружи Северноатлантском савезу, већ 2016. године број је пао 33 одсто, преносе руски медији. Током 2017. године број противника приступања НАТО-у порастао је на 44 одсто, наводи шведски портал „Dagens Nyheter".
Према мишљењу експерата, становништво Шведске дели се на три групе: присталице приступања НАТО-у, противници и неопредељени.
„Укупан број неопредељених и противника НАТО-а увек премашује број присталица. Теоретски, ако би Шведска расписала референдум о приступању НАТО-у, он се не би ни одржао“, објаснио је председник Руске асоцијације за прибалтичка истраживања Николај Межевич.
„Поред тога, Швеђани сматрају да приступање НАТО-у није потребно, јер Алијанса захтева одређену дисциплину и ограничења. Шведска не жели да даје два одсто својих прихода НАТО-у и жели да сачува двоју производњу наоружања. Зато им одговара тренутан облик сарадње са НАТО-ом“, објашњава политиколог.
Постоје и други разлози због којих Швеђани не желе тешњу сарадњу, наводи генерални директор Руског савета за међународне послове Андреј Кортунов.
„Према мишљењу атлантиста, постоји нека интерција старих приступа, архаичних, који не дозвољавају Шведској да приступи Североатлантској алијанси. Север Европе и даље остаје посебан регион у геополитичком смислу. Тамо је до сада било могуће да се минимизира конфронтација Русије и Запада, зато је свима важно да се задржи посебан статус Шведске и подржи њен допринос европској безбедности“, нагласио је Кортунов.
Експерт је приметио да у шведској унутрашњој политици постоји сложен баланс снага између присталица и противника чланства у НАТО-у. Министар одбране Петер Хулквист веома је критичан према Русији, њеној политици и војном развоју.
„Али најважнија чињеница је што у шведском друштву до данас нема већине за улазак у НАТО. За сада нема консензуса. Свака влада која покуша да реализује ову стратегију биће суочена са озбиљном опозицијом. Мислим да то и обуздава политичаре од приступања Североатлантском блоку“, констатовао је политиколог.
Што се тиче видеа „о рату са Русијом“, влада покушава да уз њихову помоћ одговори на питања Швеђана о томе зашто земља троши новац на нове фрегате, корвете или подморнице, сматрају експерти. „У потрази за одговорима власти долазе до теме 'руске агресије', јер Финска и Немачка не претендују на улогу агресора“, додаје Межевич.
„Неповерење Швеђана према Русији је велико. Данас је Шведска мала земља, а Русија – велика држава. Пре 300-400 година ситуација је била другачија. Тада су Швеђани контролисали регион Балтичког мора, имали јаку војску које су се бојали и Енглези. Ипак, резултат Полтавске битке у време Петра Првог променио је ситуацију, због чега су Швеђани до данас увређени на Русију“, рекао је политиколог.
Прочитајте још:
