Без сувишних питања: Ко све шверцује оружје у Либију

„Пријатељска провера"

„Из хеликоптера се на палубу искрцало четири војника Грчке морнарице. Све су прегледали и питали капетана да ли на броду има оружја. Нису пронашли забрањен терет и напустили су брод“, изјавили су представници компаније „НБ Шипинг“ којој припада брод.

Инспекција је извршена у рејону Средоземног мора који је под контролом Североатлантске алијансе. Грчки војници су објаснили да изводе специјалну операцију НАТО-а за сузбијање шверца оружја у Либију.

„Коректно су се понашали и поштовали су међународна правила. Затим смо наставили пловидбу“, додаје власник „Адлера“.

Изненадне провере који се десио током инцидента грчког хеликоптера и брода Ф-459 „Адриас“ привукао је велику пажњу медија и војске. Руска страна је изјавила да нико није упозорио морнаре о провери у Средоземном мору. То је требало да објасни Европска унија.

„Ова епизода је део наше сарадње, а циљ је сузбити шверц оружја у Триполи“, одговорио је Брисел на свом Твитер налогу.

​Детаљи ове специјалне операције нису познати. ЕУ није саопштила колико је већ шверцера приведено.

Путеви кријумчара

Европска унија и НАТО већ дуго разговарају о шверцу оружја у Либију. Испоруке оружја се настављају, а сукобљене стране добијају модерне противтенковске вођене ракете, дронове и вишецевне ракетне системе.

Колико год то парадоксално звучало продавци оружја су државе ─ оне које воде борбу са шверцерима у Триполију. Међу њима су Француска, Немачка, Саудијска Арабија, Турска, Египат, чак и Украјина. Међутим, све ове државе подржавају став политичког решавања либијског конфликта.

Зараћене стране већ неколико година позивају да се престане са испоруком оружја. Лидер Либијске националне армије (ЛНА), маршал Халифа Хафтар, који контролише исток земље, директно је апеловао на Европљане и захтевао да не помажу Влади националног јединства.

„Иза шверцера стоји Европска унија, она зна све путеве којима се доставља оружје и пребацују плаћеници“, изјавио је маршал.

Хафтар за највећег кријумчара сматра Анкару која подржава Владу националног јединства. Турски председник Реџеп Тајип Ердоган више пута је наглашавао да је Влада националног јединства влада која је међународно призната, тако да је и његова подршка легитимна.

Шверц из Европе

Са своје стране, Триполи оптужује Хафтара да своју армију наоружава на рачун Египта, Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Француске и Русије. Напади Владе националног јединства нису неосновани. На пример, у лето 2019. године противтенковске вођене ракете француске производње пронађене су у бази у граду Гарјан. Јелисејска палата саопштила је да не зна како су тамо стигле, али Ердоган је подсетио: Париз подржава Хафтара.

Италија је наводно градила војну болницу поред Мисуратија у којој се лече војници Владе националног јединства. Болницу нон-стоп чувају италијански војници који одговарају Триполију. Рим је то назвао хуманитарном мисијом која је усаглашена са бившим премијером либијске Владе националног јединства Фајезом Сараџом.

Немачка је такође критикована због продаје оружја странама-учесницама рата у Либији. Немачка влада је током 2020. године одобрила извоз у вредности од 4,3 милиона евра, а основне испоруке биле су упућене Египту, Катару, Турској и Уједињеним Арапским Емиратима.

Сваки пут када би учеснике либијског сукоба оптужили за примање кријумчареног оружја, они би се правдали реченицом: „То је за борбу против тероризма“.   

Без сувишних питања“

У шверц оружја у Либији умешане су и постсовјетске државе. Шеме доставе откривене су пре две године током борбе за аеродром Ел Џуфра, када су се два транспортна авиона Ил-76ТД сударила са авионима украјинске авиокомпаније „Јуроп ер“, која су била регистрована на Индијца Џајдипа Мирчанданија, а закупили су их Уједињени Арапски Емирати.

Према информацијама украјинског портала „Страна“, оба авиона превозила су кријумчарено оружје за генерала Хафтара. Могли су се чути коментари како Кијев традиционално на већину држава Блиског истока и Африке гледа као на тржиште за продају производа војно-техничке намене, укључујући и ваздухопловну.

Молдавија је још једна држава, која је оптужена за кријумчарење оружја у Либију. У пролеће 2019. године из турске луке Самсун испловио је теретни брод са војном техником. Брод је био регистрован у Молдавији, пловио је под њеном заставом, али је припадало једном бродоградилишту у Турској. Терет је био упућен Влади националног јединства. Званични Кишињев изјавио је да није умешан.

Експерт Руског савета за међународне послове Григориј Лукјанов сматра да су основни снабдевачи оружја земље Источне Европе, укључујући Украјину и Белорусију.

„Оружје се доставља и из Србије, Хрватске и других земаља бивше Југославије, где је после рата остало доста оружја, али се то не ради на нивоу државе. То су приватне компаније које желе да зараде“, истиче Лукјанов.

Професор Академије војних наука и стручњак ПИР центра Вадим Козјулин сматра да се Блиском истоку исплати да са Украјином, Молдавијом и Белорусијом сарађује на шверцу оружја.

„Земље из Заједнице Независних Држава, за разлику од Запада, не постављају сувишна питања типа ─ ‘за кога је оружје?’ Украјинска влада вероватно је знала за шверц, али им је гледала кроз прсте. За доставу оружја се добро и брзо плаћа, притом транспортне компаније формално не сносе никакву одговорност за терет“, каже Козјулин.  

Директор Центра за исламска истраживања Института за иновативни развој Кирил Семјонов слаже се да је испорука оружја преко земаља ЗНД-а или Источне Европе у Либију веома исплатива, јер нема потребе уплитати се у детаље.

„Либија је под санкцијама и такви послови доносе многе проблеме. Сви схватају да Уједињени Арапски Емирати, као и Египат и Саудијска Арабија, наоружавају Хафтара, али то нико званично не објављује. Турска, са друге стране, подржава Владу националног јединства и често делује преко земаља ЗНД-а“, објашњава Семјонов.

Према мишљењу експерата, земље Запада, иако су криве за испоруке илегалног оружа, имају много веће таксе него земље Заједнице Независних Држава.

Прочитајте још:

• Напорима руских дипломата из Либије ослобођено троје Руса и Украјинац