Од рушења Трампа, до бахатог понашања – колико су, у ствари, моћни амерички кошаркаши?

Сада већ минула 2020. година је донела много неизвесности и бизарности – како у целом свету, тако и у свету америчке кошарке.

Легендарни Коби Брајант је погинуо у паду хеликоптера у Лос Анђелеса, сезона је суспендована због короне, мечеви су играни у „мехуру“ у Орланду...

Поред узрочно-последичних ситуација, виђене су и неке на које је највише утицао вољни моменат.

Амерички кошаркаши су током претходне године показали да у својим рукама држе огромну моћ и да могу да утичу на бројне ствари које немају додирних тачака са паркетом на којем зарађују новац.

Први пример је дефинитивно Леброн Џејмс, који је ове године био гласнији у кампањи против Доналда Трампа, чак и него што је био у подршци Хилари Клинтон на изборима у САД 2016. године.

​Покрет „Црни животи су битни“ је у начелу имао поштен и исправан циљ, али је у међувремену провучен кроз блато и политизован до мере непрепознатљивости.

Удео у томе су, донекле, имали управо НБА кошаркаши, који су представљали талас познатих личности који је покушао да креира јавно мњење на сваком кораку своје егзистенције.

Било да сте на страни Џоа Бајдена, било да сте на страни Доналда Трампа, питање које се поставља је исто.

Зашто је битно шта познате личности, у овом случају кошаркаши, мисле о политици или другим животно битним темама? Односно, зашто је њихово мишљење битније од мишљења обичног човека, који ради „од девет до пет“?

Просечна плата једног НБА кошаркаша је око осам милиона долара, док ће од наредне сезоне најуноснији уговор имати грчки кошаркаш Јанис Адетокумбо, који ће зарађивати, у просеку, 45 милиона долара по сезони све до лета 2026. године.

Овај податак отвара врата анализи новог проблема. Проблема којег је главни актер плејмејкер Бруклин Нетса, Кајри Ирвинг.

​Ирвинг је одувек важио за особу другачију од осталих.

Од тога да је углавном реметио хемију у свлачионици, преко разних повреда, па све до тога да је, неиронично, мислио да је земља равна плоча – и није се либио да то свима каже.

Прошле сезоне малтене да није играо због повреде, а медији су преносили да и када је био здрав није хтео да игра, јер је један од његових саиграча – Кевин Дурент – био повређен.

Нову сезону је почео тако што је новинаре назвао пијунима и рекао да неће више да прича са њима, а онда, после изузетног старта сезоне – нестао.

Једног дана се само није појавио на утакмици. Без икаквог објашњења. Није се јавио тренеру, генералном менаџеру, саиграчима... само није дошао.

Данима се спекулисало шта се десило, а из екипе су навели да одсуствује „из личних разлога“.

​Пар дана касније на интернету се појавио снимак на којем је Ирвинг ухваћен као део рођенданске журке своје сестре, чиме је, уједно, прекршио ковид-протоколе које је увела НБА лига.

Кајри – који је претпрошлог лета потписао четворогодишњи уговор у вредности од 136 милиона долара – како ствари стоје, неће бити кажњен од стране Бруклин Нетса.

Бруклин је дао све од себе како би кривицу за неодговорно понашање скренуо са свог играча који је, иначе, током меча против Денвер Нагетса имао видео-састанак са једном америчком политичарком.

Замислите да се, на пример, хирург једног дана не појави на свом послу, никоме не јави да неће доћи и, када коначно успеју да допру до њега, никоме не каже разлог свог понашања.

Хирург који, притом, неће зарадити 33 милиона долара за годину дана.

​Ситуације које смо прошли кроз текст су само један мали део примера понашања НБА играча, односно правила да што сте већа звезда, то вам се више може.

Медији су пренели да су могући разлози Ирвингове „епизоде“ тихи протест због дешавања у Капитолу, али и то што он није био за то да Стив Неш, легендарни канадски плејмејкер, дође на позицију шефа стручног штаба.

Само дан након што је Бруклин трејдом добио Џејмса Хардена, једног од најбољих кошаркаша данашњице, објављено је да Кајри „једва чека да се врати на терен“.

Уједно, уколико неко не поступи по наративну већине која држи моћ... Такав пример видели смо када Џонатан Ајзак, кошаркаш Орландо Меџика, није желео да клечи током интонирања химне у знак подршци покрету „Црни животи су битни“.

Због тога је жестоко критикован од оних истих људи који су претходно критиковали Трампа када је осудио НФЛ играча Колина Каперника, који је први био тај који је као знак протеста клечао током интонирања химне.

Овај проблем није везан само за кошаркаше и спортисте, већ и генерално, а посебно у Америци.

Уколико сте позната личност на вас гледају као на неког чије је мишљење битно и уважено. Небитно да ли сте кошаркаш који прича о политици, глумац који прича о руском балету или музичар који жели да постане председник.

​► Америчка „дубока држава“ злоупотребљава кошарку – поново /видео/

► Српски кошаркаш отворио карте о пропалом „америчком сну“

► „Луди Србин“ одбија да прихвати нову идеологију