00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Змајева жена“ - прича о Јелени Гатилузио, супрузи деспота Стефана Лазаревића
16:00
30 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
Одбројавање пред најважније изборе на свету – шта ће бити дан после
17:00
60 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
Слободан Бркић - очи које на оба света гледају
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Како Америка жели да поврати доминацију на мору

© Sputnik / Игорь Зарембо / Уђи у базу фотографијаМеђународне војно-поморске вежбе Фрукус 2012, америчка флота
Међународне војно-поморске вежбе Фрукус 2012, америчка флота - Sputnik Србија
Пратите нас
Америчка морнарица полаже велике наде на аутоматске беспилотне бродове. Неколико великих компанија активно се бави развојем површинских и подводних дронова, углавном ударних. Какве амбиције и необично наоружање има америчка морнарица и чиме планира да замени ракетне разараче и нуклеарне подморнице?

Према дугорочном плану Пентагона, флота ће до 2045. године добити 120 бродова без посаде и око 25 подморница. Очекује се да ће временом постати готово главна снага у војним операцијама на мору. 

Повећано интересовање америчких адмирала за аутоматске апарате је резултат тога што желе да пређу на боље распоређену архитектуру флоте. Смањиће се број ракетних крстарица и разарача, а замениће их „вучји чопори“ компактних фрегата и великих беспилотних летелица.

До доминације на мору — и уз помоћ дронова

Релативно јефтини бродови без посаде омогућиће да се попуни недостатак на десетине конвенционалних бродова у вези са престанком њихове употребе због ресурса. Пентагон намерава да до 2030. године повећа морнарицу на 355 бродова, а за 20 година требало би да их буде 400. То планирају да постигну захваљујући и морским дроновима.

Један од перспективних пројеката је Large Unmanned Surface Vehicle (LUSV). Пентагон је тражио скоро 580 милиона долара за њега. Овај брод је дугачак од 60 до 90 метара и има депласман од једне хиљаде до две хиљаде тона. Дронови ће бити израђени по модуларној шеми, моћи ће да носе прилично озбиљно оружје: противподморничку муницију, противбродске ракете и ракете за напад на копнене циљеве.

Бродови ударне групе 8 у формацији током војне вежбе у Атлантском океану - Sputnik Србија
Шта су циљеви америчке ратне морнарице за наредну деценију
Предвиђено је и стварање средње беспилотне летелице са депласманом око 500 тона. Њени главни задаци су извиђање, надзор и електронско ратовање.

Међутим, Конгрес није толико оптимистичан као Пентагон. Законодавци су недавно укинули финансирање за беспилотни програм флоте јер не верују у њега. Војска неће добити „прави“ новац пре првих успешних резултата.

Очигледно се последњих година Конгрес уморио од трошења стотина милиона на сумњиве пројекте морнарице. Конкретно, носач авиона „Џералд Форд“ већ неколико година представља велику главобољу за морнаре због сталних техничких проблема и недостатака. А претерано „напредни“ супер разарачи „Замволт“, који су коштали милијарде долара, никада нису довршени како треба и на крају су проузроковали смањење програма са 32 на три брода.

Аутономне ескадриле

Ипак, америчка морнарица ће имати беспилотне бродове. Ово није прва година како морнарица тестира средњи дрон Sea Hunter. Овај дрон дужине 40 метара и депласмана 145 тона, развијен је у оквиру програма Anti-Submarine Warfare Continuous Trail Unmanned Vessel. Има два дизел мотора, брзину до 30 чворова, аутономну навигацију два месеца.

„Морски ловац“ је намењен за претрагу, откривање и праћење непријатељских подморница. Беспилотна летелица има хидроакустичке системе, радаре и сензоре.

Деловаће углавном у приобалним водама САД-а, моћи ће да патролира у одређеним областима према унапред утврђеном програму, а такође ће самостално кориговати руту у зависности од ситуације.

© AP Photo / Bullit MarquezПентагон намерава да до 2030. године повећа морнарицу на 355 бродова, а за 20 година требало би да их буде 400.
Како Америка жели да поврати доминацију на мору - Sputnik Србија
Пентагон намерава да до 2030. године повећа морнарицу на 355 бродова, а за 20 година требало би да их буде 400.

Американци од 2019. године тестирају беспилотну подморницу Echo Voyager. То је велика беспилотна машина која је способна на многе различите мисије, које су раније биле недоступне подводним беспилотних апаратима због ограничених габарита.

Дужина је већа од 15 метара, ту је и додатна секција од десет метара за изградњу корпуса. Пречник је 2,5 метара. Подморница од педесет тона може у аутономном режиму прећи 6,5 хиљада миља, остати на мору месецима, испоручујући у унапред одређени регион противподморничке мине, електронску опрему или извиђачке системе.

Блиска будућност

Према речима члана експертског савета руског војно-индустријског комплекса Виктора Мураховског, беспилотни апарати су једно од најперспективнијих подручја за развој оружаних снага.

„Тренд беспилотних возила у ваздуху, на мору, на копну влада читавим светом“, рекао је он у интервјуу за РИА Новости.

Група носача авиона морнарице САД ,коју предводи брод ”Хари С. Труман” (архивска фотографија) - Sputnik Србија
Руски војни стручњак објаснио како би се Русија бранила у случају напада америчке флоте
„Подморнице и бродови отварају широк спектар могућности. На пример, могу се послати у напредна подручја за извиђање. Мале димензије отежавају откривање и супротстављање таквим апаратима како функционалним средствима (системима за електронско ратовање), тако и ударним. Прилично је тешко уништити их и потопити“.

Дронови су способни да реше задатак минирања који је један од најризичнијих за бродове са посадама. 

„Сада су многе земље веома осетљиве на људске губитке, посебно једнократне, што је типично за уништавање бродова. У случају губитка беспилотног апарата, на пример приликом тражења подводних мина, штета неће бити толико критична“, појаснио је експерт. 

Поред тога, дронови ће преузети многе помоћне функције: од изучавања морског дна до материјално-техничке подршке флоте, то јест, испоруке терета, потрошног материјала и муниције.

Очигледно је да ће морски дронови такође бити активни као носачи оружја, мада је то тренутно прилично проблематично.

Дизел подморница пројекта „Варшавјанка“, велики противподморнички брод „Адмирал Пантелејев“ и хеликоптер Ми-8АМТШ на војној вежби - Sputnik Србија
Нова упозорења америчке војске: Русија и Кина – главне претње превласти на мору
„Нико, укључујући Американце, још није спреман да вештачкој интелигенцији преда право доношења одлука о употреби оружја“, каже Мураховски.

„За сада је неопходно даљинско управљање беспилотним апаратима са командног места на броду са посадом, као и размена података међу њима. Информације се преносе путем јавних фреквенција електромагнетног спектра. А у сукобу са добро опремљеним непријатељем који има опрему за електронско ратовање, није сигурно да ће бити могуће одржати контролу беспилотних летелица“.

Оптимална верзија беспилотног борбеног система данас је платформа, носач оружја, која делује према концепту „верног следбеника“, као у авијацији. Дрон делује самостално, али само човек одлучује чиме, куда и у ком тренутку ће пуцати.

Готово све главне војне силе, укључујући и Русију, раде на беспилотним борбеним бродовима. Морнарица користи беспилотне апарате за противминску борбу, помоћне операције, као што су прегледање кабловских путева, морског дна, тражење олупина.

Један од најновијих достигнућа је комплекс за дубокоморска истраживања „Витез-Д“. У мају прошле године спуштен је са брода Пацифичке флоте „Фотиј Крилов“ у Маријански ров. Руски дрон је постао први у свету беспилотни апарат који је самостално достигао дубину већу од десет километара. У прошлости су се користили или привезани дронови, или дронови на даљинско управљање.

Прочитајте још:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала