У недељном извештају наводи се да је кукуруз, са прометованих 3.375 тона ове недеље количински био најдоминантнија култура у трговању.
Почетком недеље дошло је до пада цене, али се крајем недеље попела на 22 динара, што је највиша цена од маја 2013. године.
Пшеница је максималну цену од 24,5 динара за килограм достигла крајем недеље, а продавана је у распону од 23,5 до 24,5 дин/кг без ПДВ-а.
Пондерисана недељна цена пшенице била је 23,58 динара по килограму што је раст од 2,51 посто у односу на претходну недељу, пренео је Танјуг.
Извоз у Кину може да повећа цену и приносе кукуруза
Извоз нашег кукуруза у Кину можемо очекивати од октобра са жетвом овогодишњег рода, а произвођачи се могу надати повећању цене те робе што ће им омогућити да подигну приносе кукуруза у наредним производним годинама, оценио је Вукосав Саковић из Пословног удружења „Жита Србије“.
„Жеља Србије је била да кинеско тржиште буде отворено и на томе је Министарство пољопривреде интензивно радило. Крајем 2019. званична делегација из Кине била је гост нашег Министарства ради усаглашавања фитосанитарних услова за извоз кукуруза али и резанца шећерне репе. Они су посетили наше велике извознике и складиштаре“, рекао је Саковић.
Он је у изјави за Танјуг оценио да је технички део посла који је уследио потрајао нешто дуже највероватније и због епидемије вируса корона, па је до усаглашавања прописа дошло тек пре неки дан.
„Тиме су отклоњене све админстративне препреке за појављивање нашег кукуруза на кинеском тржишту. То је веома битно за нашу земљу, али не најбитније за произвођаче, јер се тражња нашег кукуруза знатно повећава, што ће се у крајњем случају позитивно одразити на цену коју ће они добијати на међународном тржишту“, нагласио је Саковић.
Он је објаснио да се озбиљнији извоз кукуруза у Кину може очекивати тек од нове жетве најесен, јер су расположиве количине те робе за извоз којих према подацима Министарства пољопривреде има око 3,8 милиона тона, већ резервисана неколико месеци унапред.
Саковић не искључује могућност да се извесна количина кукуруза из Србије појави на кинеском тржишту и раније због тога што је једна од највећих житарских компанија из Кине и до сада била купац ове робе у нашој земљи, али је због неусаглашених прописа продавала трећим земљама.
