Сада ће Русија моћи да зарађује не само извозом златних полуга, већ и златника. Колико ће успешан бити одговор Русије на нагло повећану потражњу за инвестицијама у злато?
Банка Русије је пустила у обрт прву серију 2021. године инвестиционих златника „Свети Георгије“ чија је номинална вредност 50 рубаља. На полеђини је рељефна слика Светог Георгија на коњу који копљем убија змију. Тираж новчића је пола милиона примерака. Међутим, овај златник није тражен у иностранству, за разлику од руских златних полуга, будући да је маса племенитог метала новчића 7,79 грама, што је четвртина унце (31,1 г).
„Сви ковани новчићи на свету се тргују у унцама. Ово је главна мера њихове тежине. Друге ковнице новца могу ковати новчиће од четвртине унце и тако даље, али главни новчић је од једне унце. Имају га све кованице новца — америчка, аустралијска, коју год да узмете. Ово је водећи продајни производ“, каже потпредседник „Златне ковнице новца“ Алексеј Вјазовски.
Нови производ за извоз – златник од једне унце
Међутим, Русија никада није имала такав златник тежине једне фине унце. Руска Централна банка ковала је један једини златник од 2006. године. То је „Свети Георгије“ од 7,79 грама.
„Свих ових 15 година нашу Централну банку су питали када ће бити готов новчић од једне унце, који имају ковнице у читавом свету? На ово је регулатор одговорио да у Русији не постоји и неће бити новчића од једне унце, јер просечан Рус не може себи да приушти да од своје плате купи златник за 150 хиљада рубаља (сада је просечна плата у земљи 47 хиљада рубаља — око 509 евра). Ово је званични одговор“, каже Вјазовски.
Међутим, крајем 2020. године руска Централна банка је, сасвим неочекивано за тржиште, најавила да ће 2021. године ипак почети да кује унцу у рубљама „Свети Георгије“.
„Према мојим информацијама, ковање ће почети почетком фебруара. А у марту ћемо већ моћи да држимо овај новчић у рукама. Ово су сјајне вести за тржиште“, рекао је Алексеј Вјазовски.
Шта Русија добија појавом новог инвестиционог златника од једне унце? То значи да ће се руско злато појавити на светском тржишту не само у полугама, већ и у облику новчића. „Наше злато у облику новчића од једне унце биће тражено на Западу, јер је унца глобална мера тежине“, каже Вјазовски.
Расте извоза злата
Сада ће Русија моћи да зарађује не само на извозу златних полуга, већ и на извозу златника. А ово је нови извор прихода за руску економију. Русија је прошле године поставила рекорд у извозу злата. У другом кварталу је продато чак више руског злата широм света него руског гаса. Тако је Русија на продаји 65,4 тоне злата зарадила 3,55 милијарде долара, а на продаји гаса само 2,4 милијарде долара (за април и мај).
С једне стране, због пандемије, продаја гаса је опала, а с друге стране, Русија има више златних полуга за продају у иностранству. Прошле године регулатор је обуставио куповину злата за резерве, што се активно ради последњих година. То је, између осталог, учињено како се не би убрзала инфлација: куповина злата за резерве земље утиче на економију.
До краја 2020. године Русија је зарадила 18,5 милијарди долара од извоза злата. То је четири и по пута више него годину дана раније. У квантитативном смислу, извоз злата повећан је 2,5 пута у односу на 2019. годину, на 320 тона (подаци Руској извозног центра).
Сада ће Русија моћи годишње да продаје око пола милиона унци златника „Свети Георгије“, очекује Вјазовски. Са ценом унце од 140 хиљада рубаља, за 500 хиљада златника биће могуће добити 70 милијарди рубаља, или скоро милијарду долара.
Руске златне полуге куповали су само институционални инвеститори — берзе (лондонска или њујоршка), банке и други. А инвестиционе новчиће, које за разлику од полуга не подлежу ПДВ-у, могу купити приватна страна лица.
Поред попуњавања буџета, експерт сматра, да ће овај новчић дати додатни „пиар“ Русији на међународној сцени. Многи се диве дизајну симбола туђих новчића — аустралијски „Кенгур“, „Амерички орао“, а сада ће странци моћи да виде и руског „Светог Георгија“.
„Чини се да је ово одговор Руске Централне банке на нагло повећану потражњу за инвестицијама у злато као средство очувања капитала. Ово интересовање подстиче и политика Централне банке (снижење стопа депозита), као и врло стабилна тенденција пада рубље у дугорочној перспективи, због чега становништво тражи алтернативу за традиционалне инструменте“, сматра водећи аналитичар компаније FxPro Александар Купцикевич.
Интересовање за злато и даље расте. Као прво, на тај начин се инвеститори осигуравају од девалвације валута које подлежу емисији Центалне банке. Као друго, потражња за ризичним активама рате.
„Најгори сценарио за злато је неизвестан економски раст, кад аинфлација остаје ниска, владе већ прелазе са повећања потрошње на разумне фискалне билансе, а централне банке се припремају за повећање стопа. Али је прерано рећи да је светска економија сада у тој фази“, сматра Купцикевич.
Цена злата се мало одмакла од историјских максимума, али тренд њеног раста још увек није прекинут. „Могуће је да ће се смањивање цене злата ускоро завршити, отварајући пут ка новим врхунцима. Већ ове године цена може порасти на 2300 долара са садашњих 1845 долара“, рекао је извор за издање «Взгљад». „Наша прогноза за цене злата за ову годину остаје на нивоу 2200-2400 америчких долара за фину унцу, што сугерише занимљив потенцијал раста“, сматра Виталиј Громадин, виши аналитичар у компанији „БКС Свет инвестиција“.
