Ова летелица је једна од најпознатијих у свету и произведена је како би доминирала над америчким Ф-15. Без обзира на бројне потешкоће, совјетски специјалисти су успели да изврше задатак. Су-27 је добио перформансе које су му омогућиле да се бори против најбољих западних летелица. Поред тога, авион је послужио као технолошка платформа за стварање нових ловаца – породице Су-30, Су-34 и Су-35, којима управљају Ваздушно-космичке снаге Русије.
Према мишљењу експерата, појава Су-27 одиграла је непроцењиву улогу у развоју руске авијације.
Мисија: Надмашити амерички Ф-15
Потребу за стварањем Су-27 наметао је пројекат ловца „Мекдонел Даглас“ Ф-15 Игл покренут у Америци – који је такође био намењен доминацији у ваздуху.
У материјалима компаније „Сухој“ је наведено да су совјетски конструктори авиони, по правилу, у такмичењу са Американцима увек имали улогу „стране која сустиже“. Међутим овог пута је совјетска влада дала задатак специјалистима да направе летелицу која ће престићи Ф-15 по перформансама.
Војни експерт Дмитриј Дрозденко је у разговору са „РТ“ објаснио да су совјетски специјалисти одбили да понове склоп Ф-15 и да су успели да направе оригинални дизајн који је пружио Су-27 значајне предности у односу на америчког конкурента.
„Ако погледамо Ф-15, видећемо да је кокпит попут неке цеви за коју се причвршћују крила, гондоле мотора и тако даље. Код руског Су-27, напротив, пилотска кабина се несметано спаја са крилом. Такво конструкторско решење је значајно повећало аеродинамички квалитет летелице“, објаснио је он.
Важна иновација је било снабдевање Су-27 системом електронских команди лета, који је олакшавао равнотежу летелице и значајно повећао њене маневарске способности у ваздушној борби.
Авион је такође добио мултифункционалну радиолокацијску станицу са два канала за детекцију објеката, која је у том тренутку била најновија.
Огроман посао је обавила совјетска индустрија за производњу мотора. У конструкторском бироу „Сатурн“ је 70. година прошлог века покренута производња напреднијих турбомлазних мотора АЛ-31Ф („производ 99Н“). Према речима специјалиста „ОКБ Сухој“, они су омогућили носачу „висок однос потиска мотора и тежине, а сходно томе, и високе могућности убрзања, способност брзог узлетања и маневрисања“.
Трновити пут до циља
Процес стварања Су-27 није био „мед и млеко“. Крајем 70. година прошлог века се током комплексне анализе карактеристика летелица испоставило да авион није близу титуле освајача ваздушног простора. „Сухој“ је то објаснио с једне стране – потцењивањем стварних карактеристика Ф-15, а с друге стране, озбиљном прекомерном тежином авиона.
На иницијативу конструктора „ОКБ Сухој“ Михаила Симонова и Евгенија Иванова покренут је програм који је предвиђао жестоку контролу масе летелице, смањење отпора, побошљање карактеристика бочне стабилности авиона и главних карактеристика крила, као и њихову прилагодљивост различитим режимима лета.
С тим циљем су конструктори прешли на трапезоидни облик крила, уградили боксове авионских агрегата на задњи део мотора, применили нову кинетичку шему за чишћење главног стајног трапа и пребацили вертикални реп са мотогондола на носаче трупа, што је побољшало шему њиховог причвршћивања и повећало ефикасност репне површине летелице.
Управо такав примерак Су-27 (Т-10С) је ушао у серијску производњу, која је покренута у фабрици у граду Комсомољск на Амуру 1982. године. Совјетска влада га је званично укључила у састав наоружања 23. августа 1990. године, јер је процес тестирања трајао неколико година.
„Резултати тестирања потврдили су изузетно високе летачко-техничке перформансе новог авиона. Модификације на Т-10С дале су 'кумулативни ефекат' – авион је на крају поседовао блиставе летачке перформансе, надмашујући све конкуренте у својој класи“, наведено је у материјалима „ОКБ Сухој“.
С тим у вези, главни уредник часописа „Арсенал отаџбине“ Виктор Мураховски је у разговору са „РТ“ назвао Су-27 најуспешнијом борбеном авионском платформом у домаћој авијацији. Према његовим речима, потенцијал те летелице омогућио је „да се ефикасно бори против сваке ваздушне мете, укључујући најновије америчке и европске ловце“.
„Генијалност Су-27 састоји се пре свега у интегрисаном склопу где су фактички и крила и труп авиона носеће аеродинамичке површине. Авион може да изводи акробатске фигуре у ваздуху, које западни модели не могу. На пример, кочење при великој брзини готово са заустављањем у ваздуху – такозвану кобру“, објаснио је Мураховски.
Непрекидна модернизација
Након што је ступио у састав наоружања, Су-27 је константно усавршаван – највише је обављана замена кабинске опреме. Тренутно је последња модификација Су-27М3.
Су-27 је такође послужио као платформа за производњу бројних нових авиона, који су постали популарни и међу руским снагама, и у иностранству. Најсавременији руски борбени авион, који је направљен на бази Су-27, представља мултифункционални ловац Су-35С.
Како је истакао Мураховски, модели направљени на бази Су-27 спадају у најбоље светске авионе у класи оперативно-тактичке авијације у погледу маневарских и борбених способности.
Прочитајте још:
