Прича о љубави Иване Жигон према делима чувеног руског писца ишла је дотле да је својевремено говорила да би волела да „роди Достојевског“.
„Не пристати да нема Достојевског, прекорачити векове... Упознала сам унука Фјодора Достојевског, који је дошао на премијеру представе по делу Достојевског, ми смо му се поклонили, и после тога сам га звала да идемо на Косово и Метохију. Чула сам глас његовог сина преко телефона при тим нашим договорима, и схватила да им је глас исти... Рекла сам – ако је то доминантна особина - онда је и Фјодор Достојевски имао исти такав глас! Тај глас је ишао по Косову и говорио,“ каже Жигонова.
Достојевског одвела на Космет
Њена прва акција 2002. године на Косову је управо и била да тамо одведе унука Достојевског и Николаја Бурљајева – човека који је глумио дечака који је излио звоно у филму „Андреј Рубљов“.
„То су била два прва човека која су стигла на Косово у организацији Српско - руског пријатељства чији сам председник те године и постала. То је просто била потреба да се љубав руске уметности и снаге донесе на Косово као подршка. Искрено, унуку Достојевског сам тамо први пут и признала за моје снове о жељи да родим Достојевског... Одговорио ми је: „Иванушка, па зашто ниси одмах рекла... Па не бих ни могао, чак и да нисам ожењен". Тада је био болестан од рака, али ми и смо тада већ били као брат и сестра,“ присећа се кроз смех наша глумица.
Унук Достојевског је током боравка на Косову и Метохији запазио, истиче она, оно што она никада није – да Албанци Косово и не осећају као своју земљу.
Жигонова истиче да је љубав према Русији стекла од малена, уз оца чувеног глумца Стеву Жигона. Девети мај, Дан победе над фашизмом, Жигонова је славила када то нико није радио.
"Песме о Деветом мају певала сам с татом од рођења, тако сам научила руски," каже она.
Никита Михалков плакао уз „Косовске божуре“
Жигонова је добитник пет златних витеза у Русији и то разним категоријама као глумица, сценариста и редитељ музичко сценских спектакла али и као руководилац ансамбла „Косовски божури“. Са својим „Косвским Божурима“ одржала је преко 150 наступа по косовским селима, филхармонијама у Русији, црквама у Киргизији као и широм наше дијаспоре.
Поносна је на „Косовске божуре“,који су јој, како каже, улепшали живот и проширили видике.
Као председник друштва Српско - руског пријатељства иницирала је многе подухвате као што је одвођење 540 деце са Космета у Русију 2004.године и први долазак прослављеног руског редитеља Никите Михалкова у Србију.
„Невероватна је прича како сам га нашла и довела у Београд на ФЕСТ, па после са „Божурима“. Пуно је заволео „Божуре“ и плакао увек уз „Божуре“... Он је за мене увек био човек који дише као Русија, и зато може да ствара тако велике филмове,“ каже наша саговорница.
Заражена висуром бајке
Жигонова сматра да иако је искорачила и у друге просторе и хуманитарни рад, али она тврди да то није тако и да је увек остала - глумица.
„Никада то није то што сам радила био само хуманитарни рад, јер ја никада не могу бити официјелни службеник. Све је то за мене било креирање неке бајке, да свет буде мало лепши. Ја сам заражена вирусом бајке и то је мој императив и звезда водиља. Ништа то није било намерно то је једноставно пошло изнутра. Мене доживљавају као пркосну и озбиљну а ја бих рекла да се иза тога крије баш крхкост и нежност претерана за овај свет. Никад се нисам суочила са реалношћу,“ открива Ивана Жигон,напомињући да је уметност увек трагала за новим формама и увек је тражила одговор на садашњост.
Ивана Жигон никада није била човек шаблона и, како каже, никад јој није било јасно кад је неко тако доживљава.
Емисија „Док анђели спавају“ снимана је у атељеу брата Иване Жигон, Николе која је, како каже глумица, оаза у којој је слике њеног брата воде у будућност и носе неку снагу свих Жигона.
