Погледајте који су најзанимљивији такви случајеви.
Смртоносна трансфузија у 17. веку
Знате ли ко је Антоан Мурож? Реч је о Парижанину који је умро након што је примио трансфузију телеће крви, у зиму 1667. године. Питање је: шта или ко је одговоран за његову смрт?
Када су се трансфузије први пут појавиле у медицини, дочекало их је мноштво подељених мишљења. Доктор Жан-Батист Дени, лични лекар краља Луја Четрнаестог, извршио је прву трансфузију крви у јуну 1667. године – овчју крв је примио дечак од петнаест година. Дечак је преживео, па је др Дени касније покушао да изведе сличну процедуру са Антоаном Мурожем. Доктор се надао да ће животињска крв лековито деловати на психичке проблеме које је Антоан имао. Након неколико дана, пацијент је умро, а доктор је осуђен за убиство, пише Национална географија.
У својој књизи „Анализа крви: Прича о медицини и убиству током Научне револуције“, историчарка Холи Такер открила је доказ да је Мурожова удовица имала саучеснике у убиству свог мужа – ривале доктора Денија. Мурожева смрт окончала је докторове експерименте, те се он потпуно повукао се из медицине, а трансфузије крви су биле забрањене у Француској до 1670.
Изненадна смрт великог италијанског владара
Кангранде дела Скала, владар Вероне који је заузео и остале италијанске градове током 14. века, изненада је умро у својој тридесет и осмој години.
Након што је Гуећело Темпеста предао Тревизо Канграндеу, Кангранде се смртно разболео. Мишљење које је тада владало је следеће: Канградне се разболео зато што је попио воду из загађеног потока. Ипак, кружиле су и гласине да је био убијен.
Недавно, Канграндеово тело је ископано како би се утврдило која је од две претпоставке тачна. Аутопсија је показала да је Кангранде конзумирао отровни дигиталис, који га је на крају и убио. Међутим, не зна се ко је одговоран за његову смрт.
Контроверзне смрти Медичијевих
Франческо Медичи и његова друга жена Бјанка Капело умрли су једно за другим 1578.
Када муж и жена умру дан за даном, то може изгледати сумњиво, мада је у овом случају смрт својевремено повезана са маларијом. Касније се посумњала и на убиство, и то на Франческовог брата – кардинала Фернанда.
Франческови остаци садрже велики ниво арсеника, а форензички антрополог Форнакјари нашао је и протеине P. falciparum у остацима његових костију, што значи да је умро од маларије.
Седамнаест тела у бунару
У Норвику у Енглеској је једном приликом откривено седамнаест тела. Тела нису била закопана, већ пронађена у бунару.
Остаци тела седамнаесторо људи нађени су током припрема терена за изградњу новог тржног центра. Професорка Су Блек запитала се чија су ово тела која су овако безобзирно одбачена. У почетку, археолози који су водили истраживање мислили су да су у питању жртве куге, али анализе су покојнике сместиле у 12. или 13. век, што је много раније него што је куга доспела у Енглеску.
Стручњак за ДНК, доктор Ијан Барнс, пронашао је пет ДНК узорка која су га одвела до једне јеврејске породице.
Иако није јасно шта се тачно десило са овим људима, истраживачи су повезали овај случај са верским прогонима. Природна смрт је била отписана, а највероватнији узрок смрти је или масовно погубљење или групно самоубиство.
Решена мистерија Наполеонове смрти
Наполеон Бонапарта, најпознатији влада у историји Француске, умро је у изгнанству 1821. године. Да ли је умро природном смрћу или је био отрован?
Лекар је установио да је Наполеон умро на Светој Јелени од стомачног чира. Било је и сумњи да је отрован. Године 1961. у листу „Нејчер“, лекар и токсиколог аматер Стен Форшувуд повезао је Наполеонове симптоме са тровањем арсеником. Висок проценат арсеника је пронађен у Наполеоноваој коси, али то није било необично за то време, јер су многи козметички производи садржали арсеник. Патолози су открили да је Наполен боловао од рака, а у стомак је истовремено пронађена грануласта супстанца што указује на гастроинтестинално крварење.
Прочитајте и:
