Након програма намењеног подстицању предузетништва и самозапошљавања који је креирала Влада Србије, уз подршку Немачке развојне банке, намењеног почетницима у послу, држава је одлучила да помогне и оне који су већ у послу и засад им добро иде.
Добри резултати репер за подршку државе
Програм је намењен предузетницима, микро и малим привредним друштвима, који су регистровани у Агенцији за привредне регистре најмање две године пре подношења захтева.
Руководилац Центра за програме подршке привреди, микро, малим и средњим предузећима у Провредној комори Србије, Тамара Дунђеровић за Спутњик објашњава да је реч о одличном програму намењеном онима који су добро пословали и сада им требају додатни подстицаји да пословање прошире, за шта је држава обезбедила 150 милиона динара бесповратних средстава.
Прецизирано је да је минимална вредност инвестиције 400.000 динара, а максимална 6.000.000 динара. Почетници у бизнису ће моћи да рачунају на бесповратну помоћ државе у износу од 30 одсто укупне инвестиције, а они у неразвијеним подручјима Србије и на 40 одсто. Преостали новац ће бити из кредита Фонда за развој на пет година са грејс периодом од годину дана и каматом од један одсто.
Има и ограничења
Дунђеровићева указује и на одређена ограничења за младе бизнисмене.
„Постоје услови који су лимитирајући и то подразумева да током те две године пословања нису били у блокади и да су намирене све обавезе према држави. Кредит не могу да користе сви они који су имали било каквих потешкоћа у пословању и које долазе из неких делатности које су у програму прецизирано наведене. Програм се, на пример, између осталог, не односи на пољопривредну производњу, трговинску делатност, транспорт и саобраћај, финансијске услуге, промет нафте и нафтниох деривата“, напомиње наша саговорница.
Позив ће, како каже, трајати до краја године, или док се средства не утроше.
Половину заинтересованих за бизнис спутава пандемија
На питање у којој мери је ситуација са пандемијом и неизвесност коју она доноси утицала да се људи не одлуче на улагање у бизнис, она каже да тога сигурно има.
„Ми смо у једном тренутку када је у питању програм самозапошљавања, звали полазнике који су већ прошли обуку да видимо да ли им нешто још треба и да ли ће уопоште отићи у банку због кредита. Њих 50 одсто нам је рекло да чека да види шта ће да се деси са целом ситуацијом са короном и када ће се успоставити нормалније функционисање“, напомиње Дунђеровићева.
Није лако постати привредник и предузетник. Морају људи добро да процене ризик пословања. То свакога мучи, посебно, како додаје, оне у услужним делатностима. Они који су већ пословали су просто морали да наставе посао који су покренули, а физичка лица су углавном хтела да сачекају да виде шта ће да се деси.
Да је тако показују и резултати претходно покренутог програма самозапошљавања за који је Влада Србије у сарадњи са Немачком развојном банком, определила 300 милиона динара. Пријава за први круг тог програма је затворена на крају прошле године и до 28. јануара одобрено је 67 кредита са укупним износом од непуних 138 милиона динара.
Полазника више од 500, кредита 67
Позив, како каже саговорница Спутњика, и даље важи.
„Програм је осмишљен као свеобухватна подршка за почетнике а под тим подразумевамо и физичка лица која данас или сутра могу да се региструју у Агенцији за привредне регистре и да се квалификују за кредитна средства. Кредити су до 30.000 евра, а каматна стопа је 5,9 одсто на годишњем нивоу. Постоји и део бесповратних средстава у висини од 20 посто и намењен је свим почетницима, онима који послују мање од 24 месеца и физичким лицима која на дан пријављивања не морају да буду регистровани“, објаснила је Дунђеровићева.
Интересовање је, каже, било велико, пријавила су се 544 полазника, од којих је 417 је прошло обуку и добило сертификат, али је до сада одобрено 67 кредита, 62 одсто мушкарцима и близу 38 одсто предузетницама. Четвртину кредита узели су они старости између 36 и 40 година живота који су имали највише храбрости да започну посао, док су близу 20 одсто чинили они до 45 година. Трећина кредита је узета на териотирији Војводине, а четвртина у београдском региону.
У 2020. регистровано за четвртину мање предузетника
Када су у питању делатности ту није било прописиваног ограничења и највише је било интересовања за отварање фризерских салона, доставу хране, производњу намештаја, обуће, текстила, ИТ делатност, напоменула је саговорница Спутњика.
У пандемијској 2020. години регистровано је оснивање 19 одсто привредних друштава више него у 2019, али и 25 одсто мање предузетника.
Према најновијим подацима Агенције за привредне регисте, на почетку 2021. године Србија има укупно 400.646 регистрованих активних привредних субјеката. Привредних друштава је 121.690, а предизетника 278.956 .
