Раме уз раме с Толстојем
„Хопак“ се заиста по много чему издваја из укупног стваралаштва Иље Рјепина који важи за најпознатијег руског сликара 19. века, чија се улога у сликарству често упоређује с улогом Лава Толстоја у књижевности.
Рјепин је одиграо значајну улогу у популаризацији руске уметности у европској култури, а нека од његових најважнијих дела су „Бурлаци на Волги“ (1873), „Иван Грозни и његов син“ (1870-1873), „Одговор запорошких козака“ (1880-1891), као и бројни портрети истакнутих стваралаца његовог доба, попут Лава Толстоја, Модеста Мусоргског, Дмитрија Мендељејева и многих других.
Слика „Хопак“ насликана је у позном периоду Рјепиновог стваралаштва, који је његов ученик Игор Грабар „временом стваралачког пада“. Рјепин је ово дело насликао на финском имању Пенати, у оквиру којег се данас налази музеј.
Посвета омиљеном композитору
Последње године живота сликар је проживео у сиромаштву, немајући новца чак ни за сликарска платна. „Хопак“ је насликан на комаду линолеума, који се понегде и назире испод слојева боје. Рјепин је ово дело почео да ради 1926. године, а потом је, након дуже паузе, наставио да га ствара током 1928. и 1929. године.
Платно је посветио свом блиском пријатељу и омиљеном композитору Модесту Мусоргском, чија га је опера „Сорочински сајам“ посебно одушевљавала. Један од делова опере зове се управо „Хопак“.
Ватрени козачки плес
Рјепин је на слици представио козаке који плешу, енергично и смело прескачући врели огањ. Сви јунаци су одевени у шарена одела, веома јарких боја. Њихове ношње буквално горе од црвено-жутих тонова, а ти јарки тонови оживљавају динамику плеса.
Главни лик на слици је козак одевен у ношњу источњачког колорита, са златним орнаментима, у широким националним шалварама и кафтану и са црвеном капом на глави. С десне стране уочава се други козак који свира на жичаном инструменту, највероватније украјинској бандури. Виде се и фигуре мушкарца који прескаче пламен и козака који баца дрва у ватру.
Прво што уочава посматрач на слици „Хопак“ јесте обиље боја и јарка палета која није својствена Рјепину. Ту су све нијансе црвене, плаве и зелене. Приметни су оштри и јасни потези. Нестандардна композиција је изузетак на Рјепиновим сликама. Она производи утисак да слика није испричала целу причу и да има још делова из циклуса „Хопак“.
Лице козака у горњем делу слике није се нашло на композицији. Сличан формат има и јунак с леве стране, јер је његово тело представљено само до пола. Композиција има дијагоналну перспективу, коју чине небеско плава марама која се пружа ка централном делу платна и повијено уназад тело главног козака.
Порука уметника будућим генерацијама
Радост, весеље и снажан оптимизам су основне емоције на Рјепиновој слици. Веома јарке боје и чудни углови стварају утисак да је весеље плесача рукопис неког другог, непознатог Рјепина.
Ова слика била је, заправо, последња утеха уметника у тешким годинама у Пенатама, пред смрт. Рјепин је био сиромашан, гладан, преживео је две револуције, изгубио је држављанство, а целокупна његова имовина била је национализована.
Шта је хтео да поручи својим последњим радом? Могуће да је то била порука уметника будућим генерацијама да сачувају енергију, веру у бољу будућност, да буду посвећени свом таленту и раду, без обзира на животне тешкоће.
