Блиски исток је одавно постао поље бескрајних експеримената за америчке председнике. Џорџ Буш је одлучио да донесе демократију у Ирак заједно са америчким бомбама. Барак Обама је стимулисао „арапско пролеће“ које је коштало регион стотине хиљада живота. Доналд Трамп је почео да гради моћну арапско-израелско коалицију против Ирана.
Администрација Џоа Бајдена почиње да враћа америчку политику из трамповског изолационистичког прагматизма у либерално-глобалистички ток. Конкретно, нови председник хоће опет да претвори питања људских права у један од кључних спољнополитичких инструмената Сједињених Држава.
То неће бити лако, посебно након скандалозних избора и прогона неистомишљеника у самој Америци. Стога је Бајдену потребна ефикасна демонстрација која би показала озбиљност његових намера.
У принципу, Руска Федерација је надохват руке, а у њој је Фонд за борбу против корупције (ФБК, који је Министарство правде означило као „страног агента“), чији сарадници пишу писма Вашингтону тражећи да санкцијама казне прекршиоце људских права који су блиску Кремљу.
Међутим, руски пример неће бити упечатљив, јер је и за време мандата претходног председника Америка тражила кршење људских права као основу за вршење притиска на Москву. За улогу „оптуженог“ Бајдену је потребан неко ко јасно и пркосно крши људска права, али је избегао четворогодишњу казну „аморалисте“ Доналда Трампа.
Шта Бајден замера Саудијцима
Очигледно је да ће кривац бити Саудијска Арабија са својим дефакто владаром, престолонаследником Мохамедом бин Салманом. Проблем са њом није само у средњовековним шеријатским правилима за грађане краљевине, већ и у нељудском рату који Саудијци и њихови савезници из УАЕ воде у Јемену против локалних Хута.
Према речима америчког државног секретара Ентонија Блинкена, акције Саудијске Арабије у Јемену су довеле до „најгоре хуманитарне кризе нашег доба“. За скоро 80 одсто становништва ове ионако изузетно сиромашне земље хитно је потребна хуманитарна помоћ.
Чак и током предизборне кампање, Бајден је говорио о својој намери да преиспита односе између Сједињених Држава и Судијске Арабије. Он је обећао да ће опозвати „празан рачун“ који јој је дао Трамп и „вратити осећај равнотеже, перспективе и посвећености нашим вредностима на Блиском истоку“.
„Изабрани председник је већ рекао да ћемо у потпуности преиспитати наше односе како бисмо били сигурни да су у склaду са нашим националним интересима и да поштујемо вредности које залажемо у ово партнерство“, објаснио је крајем јануара Ентони Блинкен.
Саудијски престолонаследник нема среће
Престолонаследник Саудијске Арабије је покушао да избегне амерички удар. На пример, пошао је на помирење са Катаром и добровољно прекинуо производњу нафте како би стабилизовао тржиште (и то упркос чињеници да економија земље доживљава пад већ пети квартал заредом због цена нафте и последица ограничења изазваних вирусом корона).
Међутим, Мухамед Бин Салман нема среће, наводи портал „Взгљад“. Жеља Вашингтона да покаже посвећеност заштити људских права поклопила се са жељом демократа да разбију успешан Трампов досије на Блиском истоку — присиљавање Палестинаце на мир, стварање система колективне безбедности против Ирана, споразум између Израела, с једне стране, и Емирата са Бахреином, са друге (један од његових главних архитеката, председников зет Џаред Кушнер, номинован је за Нобелову награду за мир).
Истина, активисти за људска права имају другачије мишљење о успеху овог досијеа. Незадовољни су, на пример, прекомерном подршком Израела и пресељењем америчке амбасаде у Јерусалим. Били су огорчени занемаривањем интереса Палестинаца (који су доведени пред свршен чин, и којима је као „заслађивач“ представљена сагласност Израела да привремено не шири насеља на Западној обали). Износили су гласне критике због безусловне подршке Саудијској Арабији.
Врхунац је било убиство новинара Џамала Кашогија, у октобру 2018. Године. Кашоги је живео у САД, а убиство је почињено у истанбулском конзулату Саудијске Арабије по наређењу Мухамеда Бин Салмана. Због тога нису чак ни изречене санкције престолонаследнику.
Сада Бајден не само да баца Трампово наслеђе, већ жели и да постигне свој успех — да обнови нуклеарни споразум са Ираном. А ово је у потпуности у супротности са Трамповим улагањем у стварање и подстицање антииранског савеза.
Стога Саудијској Арабији, заједно са Емиратима, ускраћују америчко оружје. Године 2020. Сједињене Државе су са УАЕ склопиле уговор вредан 23 милијарде долара, према којем је требало да испоруче овој блискоисточној земљи 50 авиона Ф-35, 18 борбених дронова и разну опрему. Амбасадор Уједињених Арапских Емирата у САД, Јусеф ел Отејба, истакао је да би споразум омогућио Емиратима да „преузму више овлашћења у оквиру осигуравања колективне безбедности и да ослободе неке америчке снаге за решавање других глобалних проблема“.
Најгоре за Саудијце ако Бајден повуче санкције Ирану
Стејт департмент је, наравно, рекао да је обустава примене уговора о наоружању рутински догађај током промене владе како би се „новом руководству пружила прилика да их преиспита“. Међутим, демократе га могу у потпуности укинути. Према речима будућег шефа сенатског комитета за спољне послове Боба Менендеса, уговор је склопљен без детаљне анализе могућих последица за америчку националну безбедност и „заштите невиних живота у Јемену“.
Али најгора ствар за Саудијце и УАЕ је могућност да Бајден повуче санкције Ирану.
Ријад схвата да нема смисла отворено нападати обнављање иранског споразума, јер га то може довести до изолације и губитка статуса главног америчког савезника у арапском свету. Стога Саудијци покушавају некако да интегришу своје жеље у Бајденове планове. На пример, министар спољних послова краљевине Фејсал биг Фархан је предложио Американцима да побољшају нуклеарни споразум, укључивши у њега ирански ракетни програм, као и „злоћудне акције“ Техерана у региону.
Истовремено, за стручњаке је очигледно да је Обамин споразум закључен и спроведен само зато што се тицао чисто нуклеарног питања. Техеран није спреман на компромис ни када је реч о ракетама (које значајно доприносе његовој одбрамбеној способности), а још мање када се ради о „злоћудним акцијама“, у које Ријад сврстава покушаје Техерана да одбрани своје интересе у Сирији, Ираку, Јемену, Либану и заливским земљама.
Међутим, у Вашингтону има довољно политичара који деле ставове Саудијске Арабије, оних који нису заборавили ни заузимање америчке амбасаде у Ирану, ни понижавање током окупација Ирака. Можда ће ови људи постати адвокати саудијских интереса у Белој кући, Пентагону и Стејт департменту. Ако америчко-ирански односи крену низбрдо, „рибање“ Саудијске Арабије због људских права биће само привремена непријатност у односима Вашингтона и Ријада.
Прочитајте и:
