Стотине контејнера су остали заглављени на улазу у кинеску луку Даљан. Почетком јануара тамо је откривено око 80 случајева заражених вирусом корона. Локалне власти су саопштиле да су већина заражених радници на доковима који искрцавају замрзнуте производе.
Сматра се да су управо са паковања производа они покупили инфекцију.
Застој у лукама, риба се одмрзава
Због тога се провера увоза врши још темељније и потребно је чекати у реду до 20 дана. Али чак и ако су производи „чисти“, постоји ризик да се покваре јер у луци нема утичница за замрзиваче, где држе рибу, воће и полупрерађене производе.
Неки добављачи шаљу контејнере у луке у Шангају и Ћингдау, али и тамо се чека. Истовремено, увозници сносе додатне трошкове.
Застој у кинеским лукама је наставак прошлогодишњег shipageddon, транспортног Армагедона, како га називају у индустрији. Локдауни у разним земљама, укључујући и НР Кину, довели су до затварања лука и смањења броја запослених. Број слободних бродова је нагло опао, нарушен је радни ред, а цене поморског превоза су скочиле. На другој страни Тихог океана, америчке компаније још увек чекају да се ослободе контејнери.
Право Кине да штити свој народ
У Кини мисле другачије. Извор из шпедитерске канцеларије, у разговору за локални лист „Глобал тајмс“, пребацио је одговорност на увознике: да су земље из којих се производи превозе у Кину добро провериле и дезинфиковале робу, не би било проблема. Кина, по његовим речима, има право да заштити безбедност свог народа.
Лист наводи да су цариници до 13. јануара узели тестове на вирус корона са скоро милион и по пакета, и испоставило се да је 47 њих било позитивно. Теоретски је могуће заразити се путем контејнера за храну или амбалаже. Лабораторијска истраживања показују да је вирус способан да живи ван људског организма неколико сати. Међутим, у научном свету није постигнут консензус поводом тога.
А саме кинеске власти позивају грађане да не брину јер је вероватноћа да ће покупити ковид у контакту са амбалажом са шалтера — изузетно мала.
Истовремено они тврде да су провере део одговорности за морски превоз робе коју Пекинг преузима на себе. А кашњења, нестабилност и недостатак контејнера нису кривица кинеског тестирања, већ домино ефекат. Другим речима, криза је последица чињенице да у многим земљама, укључујући и САД, епидемија још увек хара и у лукама има мање радника.
Истовремено, Пекинг на међународној арени активно промовише верзију да је нова врста вируса корона у Вухану некако увезена. Не искључују да је на несрећно тржиште он доспео путем увезене замрзнуте амбалаже. Овој хипотези се и даље активно супротстављају Американци, осуђујући покушаје представника НР Кине да „дезинформишу“ светску заједницу о пореклу вируса.
Иначе, крајем јануара је завршен карантин од 14 дана за тим стручњака из СЗО који су стигли у Вухан. Специјалисти ће посетити пијаце, болнице, градске лабораторије, као и складишта у којима се налазе замрзнути увезени производи. Пекинг инсистира на последње наведеном.
Сусед претрпео штету
Најближи сусед Кине је у тешкој ситуацији. Русија већину рибе испоручује у Кину и Јужну Кореју — на те земље отпада око 70 одсто руског извоза рибе. Роба која је заглављена у кинеским лукама могла би да се преусмери у Јужну Кореју, али и тамо су луке преоптерећене.
Руски извозници су се у јануару суочили са озбиљним потешкоћама — почела је сезона риболова. Због тога што луке не раде, значајан део улова пропада, а риба постаје све јефтинија због активног риболова. Рибари су морали да смање производњу и преусмере залихе.
Међутим, то није лако извести. „Једноставно је нереално брзо успоставити исте шеме у јужнијим лукама“, каже истраживач у Центру за азијско-пацифичка истраживања Далекоисточног огранка Руске академије наука Иван Зуенко.
„Без приступа потрошачима на западу Русије и иностраном тржишту, улов рибе на Далеком истоку се одмах налази на ивици катастрофе: прерада на копну је још увек преслаба и може се носити са само десетином улова“, објашњава он.
Руски прерађивачи нису у могућности да приме сву рибу која је уловљена од јануара до марта, а није могуће пронаћи резервна складишта за складиштење рибе на кратак рок. У Приморском крају Русије расхладни капацитети су већ на граници издржљивости. Локални медији су о томе писали много пута, а затварање кинеских лука је још једном открило овај проблем.
Потешкоће су се повећале због перипетија око извоза соје у НР Кину. У децембру прошле године, због четири случаја ковида-19 у градовима Сујфенхе и Донгнинг, локалне власти су зауставиле пролаз камиона преко границе. Претпостављало се да је зараза у Кину ушла преко руских пакета. Алтернативни правац су опет море или друга гранична места. Истовремено, од 1. фебруара у Русији је утврђена царинска такса од 30 одсто на извоз соје, која је раније била нула. То је праћено колапсом снабдевања Кине генерално, упозорава Иван Зуенко.
Затварање граничних пунктова прошле године више пута је нервирало становнике Далеког истока. А сада је ово опет довело до несташице у приморским продавницама прехрамбених производа. Локални медији шире узбуну да су цене нагло порасле. Ситуација је иста као пре тачно годину дана: због прекида испорука из Кине на почетку пандемије, поврће у супермаркетима је поскупело један и по до два пута.
Све ове потешкоће су утицале само на руску страну: за кинеско тржиште ни риба, ни соја од северног суседа немају значајну улогу.
„Тренутно је ситуација критична за руске произвођаче, а не за кинеске потрошаче. Као прво, они имају алтернативне канале снабдевања. Као друго, руски производи нису заузимали тако велики удео у потрошњи“, појашњава Зуенко.
Вирус корона је открио све ризике зависности од НР Кине и ситуације када је купац један а мноштво продаваца.
Иако се тренутне мере могу назвати привременим, проблем је још увек ту. Кина их уводи штитећи своје становништво, не марећи за то какву штету партнери могу да претрпе. У наредних неколико недеља ситуација се дефинитвно неће променити: до краја новогодишњих празника, који у Кини трају до 22. фебруара, рад контролних пунктова и у уобичајено време је ограничен. А руски произвођачи ће проблеме решавати сами.
