Крајем прошле недеље у Бангалору у Индији завршен је први велики међународни сајам ваздушне технике – „Аеро Индија 2021“. Русија и Индија традиционално имају јаке везе на пољу војно-техничке сарадње, тако да је руска експозиција на сајму била једна од највећих са више од 200 експоната војне технике.
У центру пажње је био модел вишенаменског ловца пете генерације Су-57. Подсетимо, крајем 2020. године први серијски авион тог типа је испоручен Руским ваздушним снагама.
Поред тога, гостима сајма су представљени ловци Су-35 и МиГ-35д (постоје прелиминарни договори о заједничкој производњи овог авиона), војно-транспортни авион Ил-76МД-90А и авион-танкер Ил-78М-90А. Неколико модела хеликоптера је такође стигло у Индију: лаки вишенаменски Ка-226Т, транспортно-ударни Ми-171Ш и Ми-17В-5 (извозне верзије руског хеликоптера Ми-8АМТШ), борбени извиђачко-ударни хеликоптер Ка-52, хеликоптер за радиолокационо осматрање Ка-31 и ударни хеликоптер Ми-28НЕ „Ноћни ловац“.
Први пут су приказани перспективни оклопни транспортер К-16 и борбено возило пешадије К-17 на перспективној универзалној платформи „Бумеранг“. Представљени су сви главни извозни противавионски ракетни системи: С-400 „Тријумф“ (први комплекс ће бити испоручен Индији до краја године), „Викинг“ (извозна верзија комплекса „Бук-М3“), „Бук-М2Е“, систем „Панцир-С1“. Показана су војна возила „Тајфун“ К-6396, „Тајфун“ К-53949 и заштитно санитарно возило тактичке јединице из линије „Линза“.
Више од 70 одсто наоружања и војне технике индијских оружаних снага је совјетске и руске производње, а у случају са ваздушним снагама овај удео достиже 80 одсто. Подсетимо се неких најзанимљивијих тренутака у историји војне сарадње ове две државе.
„Породица“ мигова штити границе
Још ’60-их година легендарни масивни авиони МиГ-21 и Су-7Б, који су учествовали у свим тадашњим сукобима са Пакистаном, чинили су основу извиђаче и ударне авијације Индијских ваздухопловних снага.
МиГ-21 је вероватно био најмасовнији индијски надзвучни ловац 20. века. И можда „најдуговечнији“: повучен је из употребе тек 2019. године.
Наравно, неколико генерација МиГ-21 је испоручено у Индију за све време, авион је више пута модернизован у Индији, укључујући и учешће, на пример, Израела. Ипак, више од 50 година у употреби је својеврсни рекорд и доказ највећег поверења које је руска авијација стекла у Индији.
Осамдесетих година прошлог века Индији је испоручено 13 најновијих извиђачких и надзвучних авиона МиГ-25РБ, који су били у служби око 25 година и били су главна високопрецизна ударна снага са борбеним радијусом до 1000 километара. Пресретање МиГ-25РБ помоћу ПВО индијских суседа било би практично немогуће.
Љубитељи војне историје вероватно ће се сетити да је то исти авион који је 1971. године више пута некажњено летео изнад Синајског полуострва, које је окупирао Израел, лако избегавајући израелске ловце Ф-4 фантом II.
МиГ-25 РБ је чинио основу оперативно-тактичког и извиђачко-ударног авијационог система СССР-а последњих година. Овај авион су својевремено добиле само Индија, Бугарска и Алжир.
Руска „ексклузива“ за државу-партнера
У Индију су испоручивани и противподморнички авиони дугог домета Ту-142, који су конструисани на бази стратешких бомбардера Ту-95РЦ, на Западу познати као Bear. Први Ту-142 је испоручен Индији 1988. године, а тек 29. марта 2017. године је одржана церемонија повлачења из службе ових авиона који су имали огромну улогу у обезбеђивању одбране земље у морским подручјима. Сада су улогу Ту-142 преузели модернизовани противподморнички авиони Ил-38СД (са системом нишана и навигације „Си драгон“), опремљени савременом радиолокационом опремом. Ове авионе, попут Ту-142, Индија је добила ексклузивно. Ни СССР, ни Русија обично нису испоручивали ову врсту ваздухопловне технике чак ни државама партнерима од највећег поверења.
Индија је 2010. године из Русије добила три авиона за радиолокационо осматрање и контролу дугог домета А-50ЕИ — авионе овог типа често називају утврђеном скраћеницом AWACS (Airborne Warning and Control System). Ово је модификација транспортног авиона Ил-76, на чијем су корпусу уграђене радарске антене. У кабини авиона се налазе места за операторе који обрађују информације са радара и контролишу акције авијације, бродова и копнених снага током било које борбене операције. Специфичност А-50ЕИ је у томе што су на захтев Индије на њега уграђени најсавременији израелски радари и опрема.
Индијске поморске снаге су 2013. године добиле носача авиона „Викрамадитја“ руског пројекта 11430. Ваздухопловно крило носача авиона чине руски ловци МиГ-29К и МиГ-29КУБ. Поред тога, МиГ-29 су такође испоручивани и за конвенционалну авијацију. Иначе, на форуму „Аеро Индија 2021“ су саопштени планови Њу Делхија да купи додатну серију авиона свих ових модификација.
А пре МиГ-29, индијске ваздухопловне снаге су дуги низ година имале авион МиГ-27М који је конструисан по лиценци у Индији и има индијско име „Бахадур“ (одважан). Од средине ‘80-их индијско ваздухопловство је добило више од 200 ударних МиГ-27М и МиГ-23БН, који је сличан по способностима. Авиони ових типова су били у служби до 2019. године. И на њима је одрасло више од једне генерације пилота индијске ударне авијације, који су се касније пребацили на најмодерније Су-30МКИ верзија ловца Су-30, који је конструисан специјално за ову земљу.
Да ли је Су-30МКИ темељ индијског ваздухопловства?
Индијско ратно ваздухопловство има више од 240 таквих авиона, а тренутно се разговара о додатним испорукама још 12 летелица. Индијска предузећа их конструишу по лиценци — ово је традиционална индијска пракса током испоруке увезене војне технике.
Су-30МКИ је извео први лет 1997. године, опремљен је најмодернијим комплексом опреме и оружја у то време како класе „ваздух-ваздух“, тако и „ваздух-земља“. Њу Делхи планира да од Су-30МКИ направи носача авијационе верзије надзвучне руско-индијске крстареће ракете „Брамос“ домета од најмање 300 километара.
Су-57 — прво за руске ваздушне снаге
Као што се види, у историји руско-индијске војне сарадње има много успешних догађаја, али период од 2013. до 2018. године можемо назвати кризним. Русија је изгубила неколико тендера, а Њу Делхи је купио скупо америчко и европско наоружање попут противподморничких патролних летелица Р-8 „Посејдон“, ловаца „Рафал“ и ударних хеликоптера AH-64 Апач. Мислим да за то постоји неколико разлога: ово је разумна жеља Њу Делхија да постигне диверсификацију извора војних испорука, јачање америчког утицаја на Њу Делхи у контексту појачаних противречности између Вашингтона и Пекинга, и верујем, неке погрешне процене на руској страни. Ипак, крајем 2019. године, Индија је постала један од три водећа партнера Русије у војно-техничкој сарадњи са портфељом поруџбина који премашује 15 милијарди долара. Истовремено, 2019. године, у Индији је отворено заједничко руско-индијско предузеће „Индо-Русија рифлс“ за производњу јуришних пушака Калашњиков Ак-203 са метком калибра 7,62 х 39 мм. А заједнички пројекти су управо оно што Њу Делхи хоће.
Затим је избила пандемија, али је прошла (или скоро прошла), наступила је 2021. година, руска техника је представљена на „Аеро Индија 2021“. Индија је четврта на свету по броју авио-технике, она има напете односе са Кином, па су за њу увек актуелне ствари као што су савремени ударни хеликоптери, транспортни авиони и ловци пете генерације.
У лето 2019. године руски званичници су сврстали Индију у земље које могу озбиљно размотрити могућност куповине Су-57. Познато је да су Русија и Индија планирале да заједно развијају извозну верзију овог авиона, али је 2018. године пројекат стопиран. А годину дана касније, главни маршал индијског ваздухопловства Бирендер Синг Даноа говорио је о спремности да се земља врати питању куповине Су-57 од Русије, али након што их прво Русија стави у службу својих ваздушних снага.
Крајем 2020. године Ваздушно-космичке снаге Русије су добиле први серијски Су-57. Још 5 је планирало за 2021. годину, а до 2028. године још 76.
Према материјалу часописа „Евијешен вик анд спејс технолоџи“, који је објављен на „Аеро Индија 2021“, азијско-пацифички регион ће постати највећи увозник војне авијационе технике од 2021. до 2030. године, а највећи удео авиона (око 640) ће припасти Индији.
Дакле, време је да се крене напред, не заборављајући на прошлу славну историју односа у сфери војно-индустријског комплекса, али такође не претварајући носталгију у циљ ради циља.
Прочитајте и: