Како су навели у свом истраживачком раду објављеном у часопису Plos Genetics, искористили су машинско учење како би систем научили да створи јединствене секвенце генома.
Тако је вештачка интелигенција створила ДНК која заправо не постоји у природи, преноси Зимо.хр.
Неуронске мреже су биле успешно коришћене у бројним различитим подручјима током протекле деценије, укључујући фотореалистичне слике које су стварале машине.
У раду естонских научника примењен је сличан концепт на податке о генетици како би машину научили структури и, по први пут, произвели високо квалитетан и реалистичан геном, наводи се.
Ови вештачки геноми толико су добро направљени, да их је немогуће разликовати од правог људског генома, изузимајући то да су у потпуности синтетички. То значи да научници који би их користили за истраживања не морају да брину о етичким питањима.
Наиме, научници који истражују ДНК морају бити изузетно опрезни и штитити идентитет особе чији је ДНК. То значи да приликом објаве података истраживања, морају пазити шта ће и како објавити, а то значи и да је другим научницима теже да користе те податке у својим истраживањима. Вештачки геном који је синтетички, отклања те проблеме.
И док би то могло олакшати живот научницима, постоји бојазан да би та иста технологија могла бити злоупотребљена.
