Он је подсетио да су у децембру 2020. године представници Берлина и Париза избегли да учествују у неформалном састанку СБ УН са представницима Доњецке и Луганске Народне Републике.
„Они који подржавају само једну страну унутарукрајинског сукоба и препуштају се њеним болесним фантазијама о 'руској агресији' упркос чињеницама – не могу себе да називају посредницима“. Пре ће бити да сте ви, господо, саучесници у злочинима који врши Кијев над становништвом Донбаса“, нагласио је дипломата.
С тим у вези, додао је да украјинске власти више не покушавају да сакрију упорну жељу за неиспуњавањем својих обавеза у оквиру Mинских споразума.
„Приморани смо да констатујемо да се конзистентно одсуство жеље Кијева да испуни обавезе у погледу низа мера не крије више чак ни на нивоу украјинског руководства“, рекао је Небензја.
Како је рекао, приметио је и да нема никавих потврда у вези са украјинским тврдњама о наводној руској агресији.
„Уместо имплементације Mинских споразума, од Кијева чујемо старе бајке о 'руској агресији' која и даље траје, а коју Украјина криви за све. Уз све то, нико није пружио доказе о истој тој 'агресији', што није изненађујуће“, додао је Небензја.
Подсетимо, у Донбасу су 27. јула 2020. ступиле на снагу додатне мере за обезбеђивање примирја. Договор укључује забрану било које врсте ватре, распоређивање тешког наоружања, офанзивне и диверзионе акције, а предвиђа и дисциплинску одговорност за нарушавање споразума. Сукобљене снаге такође не би требало да употребљавају беспилотне летелице на линији додира, а забрањено је и инжењерско опремање положаја. Очекује се да ће примена мера обезбедити потпуни прекид ватре у Донбасу.
Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.
Прочитајте још:
