Подсетимо, амерички лист „Њујорк тајмс“ је недавно објавио, позивајући се на извор у америчком Министарству правде, да ће Бајденова администрација наставити да инсистира на изручењу Асанжа из Велике Британије.
С тим у вези, Пањина каже да се ставови садашње и бивше администрације по овом питању ни по чему не разликују.
„За време Трампа желели су да му се освете због разоткривања ратних злочина у Ираку, а са доласком Бајдена желе да се обрачунају с њим због пораза демократа на изборима 2016. године“, каже Пањина која чланица Одбора Думе за међународна питања.
Она каже да се овде ради о „политичком прогону, свођењу политичких рачуна“.
„Ако га Лондон преда америчким властима то ће бити најжешћи политички обрачун 21. века“, закључила је Пањина.
Америчке власти терете Асанжа (49) за заверу за поседовање и откривање националних одбрамбених информација, заверу за упад у компјутер, поседовање националних одбрамбених информација (седам тачака) и откривање националних одбрамбених информација (девет тачака). За то би пред америчким судовима могао да буде осуђен на максималну казну до 175 година затвора.
С друге стране, шведске власти га оптужују за сексуално узнемиравање и силовање, због чега се од јуна 2012. крио у Амбасади Еквадора у Лондону, страхујући од изручења тој скандинавској земљи.
Британски суд је почетком јануара одлучио да Асанж не буде изручен Америци. У образложењу одлуке се, између осталог, наводи и ризик да ће извршити самоубиство. Тужилаштво САД је најавило да ће се жалити на пресуду.
Прочитајте још:
