00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Нема тих пара којима би Гренел могао да избрише прошлост

© Tanjug / DRAGAN KUJUNDZIРадови на рушењу зграде Генералштаба у Немањиној улици, Београд
Радови на рушењу зграде Генералштаба у Немањиној улици, Београд - Sputnik Србија, 1920, 14.02.2021
Пратите нас
Ни сто милијарди долара колико се процењује укупна материјална штета коју је Србија претрпела током НАТО агресије 1999. не би помогла Гренелу да та  прошлост ишчезне из свести наших људи. Нема цене која може надокнадити животе мале Милице Ракић и још 78 деце, као и осталих око 2.000 жртава да би сав преживљени ужас био избрисан из наше прошлости.

Специјални саветник за Балкан бившег америчког председника, Ричард Гренел, не одустаје од старе намере. Раније је предлагао да САД плате реконструкцију зграда Генералштаба и Министарства одбране, срушених у НАТО бомбардовању. Сада када није део нове америчке администарције, већ се бави консалтингом за приватне компаније које проширују економску сарадњу између Европе и Америке, каже да је и даље фокусиран на помоћ Балкану. Посебно је, како истиче, заинтересован за проналажење партнера који би помогли да се обнове две урушене зграде Министарства одбране у центру Београда.

За брисање прошлости по Гренеловом рецепту – нема пара

„Ове зграде подсећају људе на прошлост, а не на садашње пријатељство Америке и Србије и нашу заједничку будућност“, каже Гренел, који би, очито, да некако реконструше прошлост.

© AP Photo / Philip MarkЧишћење рушевина у Алексинцу 9. априла 1999. три дана после бомбардовања касетним бомбама у коме је погинуло 14 људи.
Нема тих пара којима би Гренел могао да избрише прошлост  - Sputnik Србија, 1920, 14.02.2021
Чишћење рушевина у Алексинцу 9. априла 1999. три дана после бомбардовања касетним бомбама у коме је погинуло 14 људи.

Може ли се, тек тако, по рецепту Гренела, зарад светле будућности, поништити прошлост?

„Ми смо у последње време имали сличну поруку која је стигла из амбасаде САД. То је била она чувена злоупотреба Борислава Пекића. И тада су нас уверавали да би требало да научимо да раздвојимо прошлост од садашњиости и нарочито од будућности. Прошлост, садашњост и будућност су једно и не могу се раздвајати у свести једног човека, нити једне заједнице. Нарочито једне нације, поготово Срба који су један од историјских народа, који имају дугу историју и дуго памћење“, истиче историчар, професор Филозофског факултета у Београду, Милош Ковић.

Он напомиње да то што нас је задесило од стране САД остаје остаје записано у нашим уџбеницима историје, али и запамћено у породичним предањима, свуда где жииви српски народ, од Крајине, преко Босне и Херцеговине, до Косова и Метохије.

На „Дари из Јасеновца“ показали како нас виде

Ковић подсећа на узбуну коју је последњих дана изазвало приказиовање нашег филма „Дара из Јасеновца“ у Америци.

„Видели смо шта америчка култура и америчка јавност мисли о нама и о ономе што су наше највеће нацвионалне светиње и најзначајнија сећања српског народа.То је оно што ће се свакако памтити у догледној будућности. Сваки гест добре воље од стране Американаца је, наравно, добродошао, и сви знамо да се будућност не може гајити на непријатељству, нити на мржњи, али будућност се не може градити на заборављању, ни на укидању прошлости“, истиче наш саговорник.

Ковић, уз то, подсећа да стално имамо сигнале политичке елите у Вашингтону, управо оних који су изградили своје каријере на уништавању Југославије и српског народа, да су и даље на власти и не заборављају оно што су учинили.

© AFP 2023 / ROBERT VANDEN BRUGGEЗа портпарола НАТО-а у врме агресије 1999. на Србију страдали у бомбардовању су били колатерална штета.
Нема тих пара којима би Гренел могао да избрише прошлост  - Sputnik Србија, 1920, 14.02.2021
За портпарола НАТО-а у врме агресије 1999. на Србију страдали у бомбардовању су били колатерална штета.

Уколико они не заборављају прошлост, а очигледно да Американци не заборављају прошлост, нема разлога да ми заборављамо нашу прошлост, истиче, овај историчар.

Са пар милиона долара би да избрише страдање

Гренелова констатације да урушене зграде подсећају људе на прошлост, не може а да не изазове запитаност да ли стварно мисли да ће пуки грађевински радови ту нешто променити. Да ли ће посао вредан милион-два долара моћи да замагли чињеницу да је што директна, а што индиректна штета од НАТО агресије нашу земљу коштала и до 100 милијарди долара. Па и да сву штету надокнаде, да ли ће то ишта променити у памћењу свих нас, поготово оних који су остали без чланова својих породица. А и даље остају. Да ли је Гренел чуо да је против НАТО-а ових дана покренут судски поступак у име оних који и даље умиру од канцера због тога што нас је засипао пројектилима са осиромашеним уранијом.

Колико год била сила која Бога не моли, цинично звучи Гренел који би да Америка, не само прође тако јефтино, него још и да на све заборавимо.

© Tanjug / DRAGAN KUJUNDZIГренел би да Америка не само прође јефтино, него и да Србија заборави на све што јој је НАТО учинио под америчком палицом.
Нема тих пара којима би Гренел могао да избрише прошлост  - Sputnik Србија, 1920, 14.02.2021
Гренел би да Америка не само прође јефтино, него и да Србија заборави на све што јој је НАТО учинио под америчком палицом.

Историчар Бојан Димитријевић каже за Спутњик да не зна у ком капацитету Гренел то прича јер је био део америчке администрације па то није реализовано. Да ли је, пита се, то само куртоазија.

Још свежа сећања

Можда би Американци и требало то да ураде зато што су уништили зграде Генералштаба и Министарства одбране, каже он, али се и пита колико је то реално, истичући да су још свежа наша сећања на 1999. годину.

А о пријатељству које Гренел помиње он каже да је то увек проблематично када су у питању велике силе којима су увек на првом месту њихови интереси, у шта су, како напомиње, Срби могли да се осведоче кроз цео 20. век.

 „Ако постоји могућност, са САД увек треба гајити најадејкватније и најконструктивније односе просто због њихове улоге у свету. А да ли ступамо у доба новог пријатељства тешко је рећи с обзиром на то да је заинтересованост САД за овај простор био далеко већи пре 25-30 година, него данас“, оцена је Димитријевића.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала