Врховни касациони суд прошле недеље је потврдио пресуду у корист клијента који је тужио банку за наплату премије осигурања код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита. Банка је, тако, у обавези да клијенту исплати новац неосновано наплаћен за премију осигурања.
Корист банке од Корпорације-неће одустати упркос пресуди
Суд је стао на становиште да у односу између банке и Националне корпорације, од кога корист има банка којој Корпорација обезбеђује кредитна средства, клијент није страна у уговору, па је зато и оспорен захтев банке да управо он плати премију осигурања.
Адвокат Јелена Павловић, којој су стамбени кредити ужа специјалност, за Спутњик објашњава шта значи ова пресуда и зашто би овај тренутак уопште требало искористити за преиспитивање потребе за постојањем Националне корпорације.
„Корпорација и пословне банке сарађују тако што када корисник кредита не измирује доспеле ануитете све што корисник није платио измирује Корпорација и то увећано за законску затезну камату. Корпорација наставља да уместо корисника отплаћује ануитете све док банка не изврши продају непокретности. Уколико након продаје остане одређени дуг, банка то рачуна као свој губитак па се онда обраћа Корпорацији да и тај губитак накнади, а то је по уговору који су потписали до 75 одсто од нето губитка“, прецизирала је Павловићева.
Треба ли и даље држава да помаже банке
Она напомиње да је када је 2004. године донет Закон о Националној корпорацији њена сврха била да помогне развој банкарског сектора јер тада банке као повериоци заиста нису имале могућност да у брзом року реализују своја потраживања.
„Бројним законским изменама, међутим, првенствено Закона о хипотеци, а касније и Закона о извршењу и обезбеђењу, банке данас у изузетно кратким роковима продају непокретности под хипотеком, па је заиста питање да ли има оправдања да Национална корпорација и даље пружа подршку банкама на начин како то данас чини. Банка у сваком кредитном послу, обавезно када је у питању стамбени кредит, узима хипотеку, некада чак и две. Ту су такође и личне менице којима корисник гарантује својом садашњом и свом будућом имовином, а као јемац врло често приступа и супружник. То значи да је потраживање банке заиста врло добро осигурано у Србији“, истиче наша саговорница.
Подсећајући да се поступак активације хипотеке одвија у веома кратким роковима од 30-60 дана, да су банке од 2005. године у Србији ослобођење плаћања пореза на додату вредност, чиме се држава одрекла у корист банака до тада прописаних 20 одсто пореза на све камате, провизје и накнаде које банке наплаћују, да су сви закони измењени по мери банкарског сектора који је сада најјачи и најразвијенији у држави, она каже да се с правом поставља питање да ли држава и даље треба да га помаже.
Најјачи сектор у држави
Да ли је, заиста, потребно да порески обавезици кроз Националну корпорацију и даље гарантују за потраживања најуспешнијем и најпрофитабилнијем сектору, више констатује него што пита Павловићева. Зато је мишљења да је после одлуке Врховног касационог суда време да се о томе размисли.
„Сматрам да би Министарство финансија, имајући у виду све оно што се десило на нашем тржишту и степен развијености банкарског сектора, сигурности пословања, стабилних услова, требало да размотри да ли има било каквог оправдања да држава преузима кредитни ризик банака“, истиче она.
Саговорница Спутњика је сигурна да банке на то не би гледале благонаклоно, али и да ће наставити са наплатом осигурања упркос исходу тужби, јер банке врло добро знају да им статистика иде у корист. Не само она о броју тужби у односу на нешто изнад 100 хиљада стамбених кредита осигураних код Националне корпорације, него и због дужине трајања судских спорова пред судовима затрпаним предметима која ће многе одбити од тужбе.
Банке неће одустати
Да је тако наслућује се и из саопштења Удружења банака да ће свој став бранити не само у јавности, већ и пред правосудним органима, уз констастацију да су они кредити који су осигурани код Националне корпорације знатно јефтинији.
„Што се тиче навода Удружења банака да је камата у случају осигурања кредита код Корпорације била мања ти наводи јесу тачни, јер је и кредитни ризик био мањи, односно ризик је преваљен са банке на Корпорацију. Али наводи да је до пада камата дошло због осигурања кредита само су делимично тачни, јер тај пад каматних стопа је тренд који је годинама већ присутан и на европском и на светском тржишту“, истиче Павловићева.
Та прича да је због осигурања кредита дошло до пада камата заиста не стоји, сматра она.
