Дипломата је истакао да ће, у случају да подухват успе, Американци моћи из орбите да нападају положаје интерконтиненталних балистичких ракета, не чекајући да оне прве почну.
До 30 одсто
Команда америчких Свемирских снага је у августу објавила војну доктрину. Основна срж документа је контрола орбите која ће отворити јединствене могућности за планирање и реализацију војних операција. Аутори су подсетили да су од давнина војсковође тежиле да заузму брдо пре битке и тако стекну стратешку предност ─ да виде непријатељске маневре, без ометања посматрају бојно поље и искључе могућност изненадног напада.
Најповољнија позиција у 21. веку је орбита Земље. Према Пентагону, њом би требало да управљају Свемирске снаге Сједињених Америчких Држава.
Доктрина не искључује и размештање елемената стратешког наоружања у орбити. Шеф Пентагона Џејмс Матис је у августу 2018. године изјавио да би свемир требало посматрати као „ново ратиште“. Према његовим речима, „кључни фактор је потреба за постављањем сензора за откривање лансера у свемир“. Експерти не искључују да ће са сензорима Американци поставити у орбиту и ударно наоружање. Пројекте орбиталних ракета-пресретача, које могу да оборе совјетске интерконтиненталне балистичке ракете приликом узлетања, Америка је имала још у периоду Хладног рата.
„О милитаризацији космоса било је речи и док је на месту америчког председника био Трамп, када су Свемирске снаге формиране и повећао се број лансирања. Очигледно је да ће Бајден наставити тај тренд. САД још увек имају шансу да реализују пројекат противракетне одбране у свемиру. Та земља има највећу групацију сателита на свету која се непрестано повећава. Притом, свемирске летелице лансирају и компаније које званично нису државне, на пример „Спејс икс“ Илона Маска. Могуће је и многе комерцијалне сателите користити за војне потребе“, објашњава амерички политиколог Сергеј Судаков за Спутњик.
Према речима експерта, размештање свемирског ешалона система ПРО неће омогућити Пентагону да потпуно неутралише потенцијал нуклеарног одвраћања Русије. У најбољем случају, свемирски пресретачи могу да униште и до 30 одсто лансираних интерконтиненталних балистичких ракета. Међутим, у условима нуклеарног рата и то је много. Осим тога, неке балистичке ракете могу да оборе копнени пресретачи у Европи и Сједињеним Америчким Државама, као и бродови НАТО-а опремљени системом „Иџис“ и ракетама СМ-2 и СМ-3. Као резултат, узвратни нуклеарни удар више неће бити исте снаге.
Ратови у свемиру
„Москва мора много оштрије да реагује на овакве иницијативе. Потребно је објаснити Вашингтону да је размештање система ПРО у свемиру 'casus belli' (узрок рата), који захтева најоштрију реакцију. Ако јасно ставимо до знања да је милитаризација свемира црвена линија, тада ћемо барем успорити размештање орбиталног ешалона“, уверен је Судаков.
Према америчкој доктрини, свемирске снаге су одговорне за „безбедност“ орбите и омогућавају приступ Сједињеним Америчким Државама и савезницима. Оне су одговорне и за пројектовање борбене моћи како би застрашиле противнике и натерале их да промене своје понашање. Терет и особље испоручиваће се бродовима за вишекратну употребу, а за брзи пренос информација на тактичком, оперативном и стратешком нивоу направиће моћну сателитску групу. Посебна улога додељена је субатмосферским апаратима за извиђање, посматрање и комуникацију.
Америчка војска и њени савезници у НАТО-у много зависе од сателита. Управо се у свемиру налазе основна средства командовања војском и наоружањем, извиђањем, везама и навигацијом. У орбити је око хиљаду војних апарата. Аутори доктрине инсистирају на потреби да све опоненте Вашингтона лише могућности добијања било какве информације о америчкој орбиталној групи.
Агенција за напредни одбрамбени развој ДАРПА већ неколико година примењује програм „Блекџек“ који предвиђа лансирање у ниску орбиту до 200 малих сателита повезаних у једну мрежу. Верује се да се они не могу пратити.
Проредити орбиту
Ваздушно-космичке снаге Русије имају техничка средства и експерте који могу да фиксирају дејства сателита западних држава, њихове групације над одређеним воденим или копненим територијама, као и учесталост њиховог летења над неком територијом. По понашању орбиталне групе, по правилу, није тешко предвидети већи део онога што је замишљено у седишту НАТО-а.
У случају заоштравања међународне ситуације Русија не само да ће моћи да посматра сателите западних земаља, већ и да их ефикасно уништава.
У новембру је на полигону Сари-Шаган у Казахстану успешно тестирана ракета система ПРО А-235 „Нудол“, пројектована да пресретне америчке интерконтиненталне балистичке ракете приликом напада на Москву и индустријске објекте у западној Русији. Према оцени експерата, она ће моћи да уништи свемирске објекате у ниским орбитама.
Та ракета се испитује од 2014. године, а у марту 2018. године у Плесецку је први пут испаљена из стандардног мобилног лансера. Мобилност је главни „адут“ овог перспективног система. Системи ће, током периода претње, бити пребачени на раније припремљене маскирне позиције, где ће остати невидљиве за непријатељске сателите до тренутка лансирања. Према мишљењу стручњака који су проучавали видео-снимак тестова, брзина лансирања ракете је близу хиперсоничне.
Шеф свемирске команде САД генерал Џон Рејмонд изјавио је да ће испитивање руске сателитске ракете за пресретање са директним слањем у орбиту представљати изазов за америчке интересе у свемиру.
Прочитајте још:
