Главну компоненту националне ракетне одбране Америке тренутно чини око 60 копнених противавионских ракета GBMD (Копнена одбрана за пресретање ракета), размештених на Аљасци и у Калифорнији. Оне су у стању да пресрећу балистичке мете на средњем делу трајекторије.
Међутим, тестирања су показала недовољну ефикасност овог система, јер је било могуће погодити циљ само у половини случајева. То нимало није одговарало Пентагону, те је покренуо пројекат Next-Generation Interceptor (Пресретач следеће генерације). Вашингтон је нагласио да је важно да се не допусти да се одбрамбена способност смањи док пројекат не буде реализован.
Стога је агенција за ракетну одбрану користила елементе регионалне ракетне одбране распоређене у различитим деловима света како би директно штитила америчку територију.
Бродови на обалама
Планирано је да се национални систем противракетне одбране ојача, пре свега, бродовима опремљеним борбеним информационо-контролним системом „Егис“ и противавионским ракетама из породице „Стандард“. Већина тих бродова сада је активна на Тихом океану.
Концепт обновљене вишеслојне противракетне одбране предвиђа да део разарача „Арли Берк“ и крстарица „Тикондерога“ константно дежурају код америчких обала.
Проблем лежи у томе што су противваздушне ракете из породице „Стандард“ намењене уништавању ракета малог и средњег домета и фактички нису у стању да пресрећу интерконтиненталне балистичке мете. Из агенције истичу да успех новог концепта у великој мери зависи од тестирања најновије модификације пресретача „Стандард“ СМ-3 Блок II A. До краја године покушаће да оборе мету која симулира интерконтиненталну балистичку ракету у региону Хавајских острва.
„Организоваћемо за СМ-3 Блок IIA прави стрес-тест“, рекао је директор агенције Џон Хил.
Поред тога, агенција не искључује могућност размештања копнене варијанте „Егис“ - „Егис Ашор“ на територији Америке, нарочито на Хавајима. Подсећања ради, Американци су већ распоредили елементе таквих комплекса у Румунији и Пољској, а планирали су да то учине и у Јапану, али је Токио то одбио средином јула.
Обезбедити комуникациону мрежу
Још један слој националне ПРО биће копнени противракетни системи малог домета THAAD, који су, између осталог, стационирани у Јужној Кореји и Гваму. Агенција је почетком године затражила 273 милиона долара за модернизацију тог оружја.
Претпоставља се да ће THAAD обарати борбене блокове ракета у последњој фази путање. Није објављено колико ових комплекса ће бити потребно за покривање Сједињених Америчких Држава.
Најтежа ствар у стварању обновљеног вишеслојног националног система ПРО, према Пентагону, јесте повезивање његове три компоненте: GBMD, „Егис“ и THAAD.
Према речима Хила, америчка флота данас може да погађа балистичке мете, али још увек није тестирана у својству елемента вишеслојне ПРО. Како каже, да би се ускладиле активности различитих „слојева“, потребно је направити ефикасну комуникациону мрежу, успоставити ефикасни механизам интеракције свих елемената ПРО. У ту мрежу потребно је укључити и THAAD и комплексе ПВО Патриот.
