Љубави македонског цара
Александар Македонски је био савремених погледа када се тиче жена и мушкараца. Жене је сматрао равноправним са мушкарцима, без обзира на мишљење његовог наставника Аристотела који им је давао споредну улогу.
Македонске аристократе су сматрале сасвим природним и везе између мушкараца, тако да је Александар имао и двојицу љубавника – друга Хефестион и Багоја. У страху да неће показати интересовање за супротни пол и да ће остати без наследника, Александрови родитељи су за свог малолетног сина унајмили лепу тесалску куртизану по имену Каликсена. Међутим, она у њему није изазивала јаке емоције и осећања.
Временом се харем Александра Великог повећао и достигао 360 конкубина.
Кампаспа — прва жена која је привукла Александра Македонског
Кампаспа је била омиљена конкубина Александра и прва жена која је изазвала његову велику наклоност. Када је упознао имао је око двадесет година. Била му је љубавница две године. Дивио се њеној лепоти и замолио је пријатеља уметника Апелеса да је наслика. Међутим, док ју је сликао Апелес се заљубио. Када је Македонски сазнао о емоцијама друга поклонио му је лепу Кампаспу. Сматра се да је она била модел који је инспирисао Апелеса да наслика Венеру.
Барсина — нова љубав Македонског
Александар је Барсину добио заједно са дворцем персијског цара Дарија, након што је овај побегао после пораза 333. године пре нове ере. Без обзира што је била старија седам година од Александра очарала га је лепотом. Са њом је добио сина Херакла 327. године пре нове ере. Он није могао да буде наследник, јер је Барсина била конкубина.
Када се Александар оженио Роксаном, Барсина и Херакл су се одселили. После Александрове смрти Херкул, као једини син, проглашен је наследником. Међутим, 309. године пре нове ере Барсина и царевић су убијени.
Роксана — млада робиња
Роксана је била бактријска кнегиња, Александрова заробљеница, као и сви становници тврђаве Скала Согдани. Македонци су тврђаву освојили 327. године пре нове ере. Роксана је тада имала око петнаест година, а Александар 29 година. Видео ју је на раскошној гозби, где је младу девојку довео отац да заједно са тридесет девојака разоноде цара.
Македонски је могао да има било коју девојку, али је одлучио да му Роксана буде жена. Неки сматрају да је ово био брак из политичких разлога, како би Александар умирио локалну управу Бактрије и како би видели да је цар изабрао жену из њиховог краја. Верује се да је она била једина жена коју је Македонски волео. Народ је био незадовољан царевим избором и сматрали су да она не може да роди наследника, јер је само једна у низу која служи за забаву.
Без обзира на то Роксана је родила наследника Александра. После смрти Александра Македонског и Роксану и сина су заробили, а затим и убили.
Статира — царева друга жена
Статира, старија ћерка персијског краља Дарија, удала се за Александра 324. године пре нове ере. Статира је на дан венчања имала двадесет једну, а Александра тридесет две године. Овај брак је настао из политичких разлога. Многи извори указују да је Статира била царева формална супруга, јер је он није ни додирнуо.
Могуће је да је разлог томе што је она већ имала троје деце и није била више толико интересантна као жена. Постоје неке легенде да се после свадбе нису ни видели. За Македонског је увек политички интерес био испред љубави и страсти. Нажалост, то није спасило Статиру од трагичне судбине. Била је жртва љубоморе Александрове прве жене Роксане.
Паристатида — трећа жена Македонског
Паристатида је била ћерка персијског цара Аптаксерса Трећег и трећа жена Александра, паралелно са Статиром. О судбини Паристатиде нема података. Познато је да је убијена, највероватније 323. године пре нове ере на захтев Роксане.
Фалестрис — жена која је веома желела да цару подари дете
Фалестрис је била краљица Амазонки, која се појавила заједно са триста жена, када је сазнала да је Александар Македонски близу. Она је признала цару да жели да му роди наследнике. Обећала је да ће задржати ћерку, а сина дати Македонском. Дрскост и страст ове жене привукли су Александра и он је остао с њом тринаест врелих ноћи. Али пошто се у историји не спомиње о сину Александра, највероватније су имали ћерку која је остала са мајком.
Клеофис — мајка још једног сина Александра Македонског
Клеофис је царица из Индије. Покушали су да јој отму трон, али је она успела да га задржи, јер је опчинила Македонског. Царицу Клеофис су престали да поштују због њеног лаког морала, чак су је и вређали. Са Александром је добила сина, кога су такође назвали Александар. Он је касни владао Индијом.