„Роскосмосу“ је дат налог да са Кином потпише меморандум о разумевању и сарадњи у изградњи Међународне научне лунарне станице. Предлог је усаглашен са Министарством спољних послова, Министарством правде и другим заинтересованим органима извршне власти. У Русији се сада ради на техничкој документацији лунарне станице. Одређују се могући научни задаци за истраживање Месеца и разрађује техничка реализација пројекта.
Директор „Роскосмоса“ Дмитриј Рогозин је раније говорио о жељи Русије да освоји Месец. Одговарајући споразум постигнут је са шефом Националне свемирске управе Кине Џангом Кеђаном. „Роскосмос“ и кинеска Национална свемирска управа су 2017. године потписали програм сарадње у свемиру у периоду 2018-2022. године. Једна од ставки односи се на проучавање Месеца и дубоког свемира.
Сједињене Америчке Државе такође теже освајању Месеца. У Вашингтону констатују да се космос претвара у потенцијалну борбену арену Америке и њених противника. Са доласком Џоа Бајдена на место председника у Пентагону су изразили спремност да обезбеде заштиту будућих лунарних база НАСА и операције приватних компанија за екслоатацију руда. Поред тога, ширење интеракције Пентагона са НАСА повезују са потребом да се супротставе „изазовима које Русија и Кина упућују Сједињеним Државама“. Као одговор, Рогозин је изјавио да је неприхватљива милитаризација Месеца.
Научни руководилац Института космичке политике Иван Мојсејев подвлачи, да изјаве о сарадњи Русије и Кине у области припремања Међународне научне лунарне станице остају на декларативном нивоу. Као почетак пројекта моћи ће да се сматра тренутак кад буде званично прихваћено и започето његово финансирање. Уз то, Кинези су сада усмерили снаге на пројектовање орбиталне свемирске станице, а „чак и Кини ће бити скупо“ да паралелно изводи два пројекта.
„Кинези кажу да повећавају снагу својих тешких ракета и истражују Месец апаратима. То је логично, јер је коначни циљ свих тих напора изградња станице на Месецу“, појаснио је Мојсејев.
Русија и Кина у трци за Месец
У САД су дотле планови за изградњу лунарне базе „на нивоу практичне примене“, у ове сврхе је већ потрошено 40-50 милијарди долара. „Американци су скоро направили потребну ракету и свемирску летелицу за летове на Месец. Остаје изградња комплекса за полетање и слетање. НАСА је пројекат таквог комплекса наручила од три фирме како би на крају изабрала најбољу опцију“, подсетио је Мојсејев.
Планови за слетање на Месец 2024. године, објављени током владавине Доналда Трампа, су нереални, сматра експерт и додаје да је реалнији датум 2028. година. Ово слетање требало би да буде почетак изградње базе. „Чињеница да САД троше новац на реалне лунарне пројекте повезана је са општим концептом две станице, орбиталне 'Гејтвеј' и 'Артемида бејс камп', која би требало да буде на јужном полу Месеца“, објашњава Мојсејев.
„Артемида бејс камп“ ће се састојати од месечевог лунохода за превоз астронаута на кратке раздаљине, модула за путовања до 45 дана и главног модула за четири особе. Луноход неће имати затворену кабину, па ће астронаути морати да носе заштитна свемирска одела. База ће имати инфраструктуру за аутономно напајање, комуникацију са Земљом, заштиту од зрачења, подлогу за слетање и контејнер за одлагање отпада.
Амерички пројекат је имао велике трошкове, али је тај проблем решен. Руководилац за истраживање Месеца и планета на Државном астрономском институту Московског државног универзитета Владислав Шевченко подсетио је да је НАСА прошле године потписала „Споразум Артемида“ о истраживању свемира са Аустралијом, Великом Британијом, Италијом, Канадом, Луксембургом, Уједињеним Арапским Емиратима и Јапаном. За базу споразума су узети принципи Споразума о космосу из 1967. године. Међу наведене принципе НАСА је посебно издвојила одредбу о ресурсима са Месеца и идеју стварања такозваних зона безбедности, које би требало да спрече „штетно мешање“.
Лунарни програм се састоји од три етапе. „Артемис 1“ предвиђа беспилотни лет свемирског брода „Орион“ на ракети „Space Launch System (SLS)“ око Месеца и његов повратак на Земљу. „Артемис 2“ је облетање природног сателита Земље са посадом на броду. Прва фаза програма предвиђена је за 2021. годину, друга за 2023. годину. Трећа фаза „Артемис 3“ укључује слетање астронаута на Месец 2024. године за којом следи њихово слање на Марс средином 2030-их година.
Директор НАСА Џејмс Брајденстајн је изразио наду да ће се Москва придружити „Споразуму Артемида“. Директор „Роскосмоса“ Дмитриј Рогозин је такође недавно изјавио да би дух међународне сарадње, који карактерише Међународну свемирску станицу (МКС), требало сачувати и у „Артемиди“ тиме што би се омогућили летови за руске бродове.
„Главни циљ 'Споразума Артемида' је истраживање Месечевих ресурса и њихова експлоатација“, нагласио је Шевченко.
Месец бескористан за војску?
Истовремено, експерт сматра да је природно уједињење снага Русије и Кине у реализацији лунарног програма. Пре свега због тога што се Кинези могу похвалити са неколико успешних пројеката. Крајем прошле године се на Земљу вратила капсула „Чанге-5“ која је лансирана пре четири године и која је донела земљу са Месеца. Невероватно је било и слетање кинеског апарата „Јујту-2“ пре годину и по дана на даљу страну Месеца.
„Кина је раније најавила спровођење сопственог лунарног програма, чији је главни фокус био истраживање и освајање месечевих ресурса. Како би се задатак решио неопходне су експедиције са експертима на површини Месеца. Дакле, за Русију је уједињење са кинеским колегама успешна опција“, рекао је Шевченко.
Мојсејев одбацује претпоставке да је лунарна трка подстакнута плановима за стицање војне предности у свемиру. Према његовим речима, „Месец је 'апсолутно бескористан за војску' због његове удаљености од Земље“.
„Ракета, лансирана са америчке подморнице, може да долети до Русије за 15 минута. Од Месеца ће ракета летети три дана, за то време рат може да се заврши. Да се Месец користи за посматрање Земље је такође глупа идеја. Било који сателит, који се налази на правилној орбити даваће много бољи квалитет. Зато су све приче о милитаризацији само дипломатско-политичка игра“, појаснио је саговорник.
Мојсејев сматра да је намера „Роскосмоса“ да сарађује са Кином у великој мери условљена тиме што Американци смањују такву сарадњу са Русијом. „Кинези су спремни за сарадњу са свим земљама, али истовремено захтевају да им обезбеде технологију. Кад је реч о заједничком руско-кинеском пројекту, Кинези би могли да поставе на руску аутоматску станицу своју опрему, али, нажалост, ми градимо нашу станицу већ 14 година и још је нисмо пустили у рад“, констатује експерт.
Прочитајте још:
- Ванземаљске амбиције милијардера: Колике су шансе да Маск ускоро посети Марс
- Русија искључена из експертске групе за изградњу станице у Месечевој орбити
- Русија припрема „Зевсове амандмане“ на амерички лунарни програм „Артемида“
