Ишингер је подсетио да тренутно неке земље Европске уније и Сједињене Америчке Државе врше озбиљан притисак на Немачку како би спречиле реализацију пројекта. Ипак, дипломата сматра да је заустављање градње „веома лоша идеја“, јер ће за собом повући болно суђење са перспективом да се „Гаспрому“ и недовршеном гасоводу на дну Балтичког мора нанесе више милијарди долара штете.
„Свиђало се то некоме или не, Немачкој и другим европским земљама ће још много година бити потребан руски гас“, подсетио је Ишингер.
Према његовом мишљењу, постоји „мање атрактивна“ опција која претпоставља завршетак „Северног тока 2“ под условом да рад гасовода зависи од одлука Европске уније и понашања Русије. Немачки дипломата наглашава да је за то неопходно да се предузму три корака.
Као прво, Немачка би требало да уведе механизам за хитно заустављање „Северног тока 2“ са могућношћу да може да му приступи Европска унија.
Друго, Берлин би Бриселу и Вашингтону могао предложи „Евроатлантски енергетски договор“, којим би се прогласио што скорији прелазак на обновљиве изворе енергије, ојачао интегритет европског тржишта гаса и повећала подршка Украјини и њеном економском развоју. Према речима Ишингера, овом споразуму могла би се придружити и Москва.
Треће, Немачка може да повеже почетак гасовода са испуњавањем низа политичких услова од стране Русије, као што је украјинско питање и случај Алексеј Наваљни.
Шеф Минхенске конференције нагласио је да Берлин, без обзира на приступ који одабере, мора да координише своје акције са Европском комисијом, Сједињеним Америчким Државама и партнерима у Источној Европи како би подржао „нову трансатлантску романсу“ и „непотребни камен о врату Немачке“ претворио у „стратешки адут“.
Гасовод „Северни ток 2“ предвиђа изградњу два крака гасовода укупног капацитета 55 милијарди кубних метара гаса годишње, који ће се протезати од обале Русије преко Балтичког мора до Немачке. Већина цеви већ је положена, остало је недовршено око 148 од укупних 2.460 километара: од тога 120 у водама Данске и 28 километара у Немачкој.
Против изградње гасовода „Северни ток 2“ активно се боре Сједињене Америчке Државе, које желе да продају свој течни природни гас у ЕУ. САД су увеле санкције гасоводу у децембру 2019. године, услед чега је швајцарска компанија „Олсиз“ била приморана да заустави радове на полагању цеви.
Прочитајте још:
