Тако је 2019. укупан обим новчаних средстава на тржишту непокретности износио око 4,1 милијарду евра, годину дана раније 3,6 милијарди, а 2017. године 2,97 милијарди евра.
Републичком геодетском заводу лане су достављена укупно 143.154 уговора, а скоро четвртина се односила на промет у Београду, објавио је РТС.
Kада је реч о ценама, најскупљи квадрат стана у Србији лане је продат на ексклузивној локацији „Београд на води“ и коштао је 9.632 евра по метру квадратном.
У староградњи највиша цена по квадрату плаћена је за стан у београдској општини Стари град, у Улици Kраља Петра и износила је 4.452 евра.
Стан за који је у 2020. години издвојено највише новца - 1.461.000 евра, површине је 431 квадратни метар и налази се на територији општине Стари град, у Улици Страхињића бана.
Наскупље куће су продате у београдском насељу Дедиње, а најскупљи квадрат пословног простора у Новом Саду и коштао је 11.026 евра по квадрату.
Тржиште непокретности је највећи удар због пандемије претрпело на прелазу из првог у други квартал, а у другој половини године забележило је нагли опоравак.
Број купопродаја је лане био већи за два одсто у односу на 2019. годину.
Најмањи број уговора забележен је у априлу - 2.150 док је нагли скок регистрован у јуну када су склопљена 10.774 уговора.
Тржиште непокретности је било најактивније у октобру када је регистровано 13.097 уговора, што је за 22,3 одсто више у односу на октобар 2019. године.
Прочитајте још:
