Представа која се премијерно изводи на рођендан Битеф театра, 3. марта, бави се наслеђем 20. века из перспективе сексуалне, уметничке и комунистичке револуције кроз ликове Оскара Давича, Пјера Паола Пазолинија и Маргарит Дирас. Ови великани из прошлости и уметнички револуционари смештени су у садашњост и говоре о њој.
Снага побуњених револуционара
Позоришни пројекат, по тексту Тамаре Антонијевић, Бојана Ђорђева и Тање Шљивар посвећен је 20. веку као веку револуције уметничке авангарде, комунистичке победе предвођене Октобарском револуцијом и сексуалне револуције које су са собом однеле закржљало поимање стварности и ослободиле израз, дух, тело.
„Ми живимо у време контрареволуције. Револуције које су се дешавале током двадесетог века оставиле су неизбрисив траг и омогућиле живот какав живимо данас, али последњих 50 година постоји тежња да се све тековине све три револуције затру. Зато сам желео да се бавим овим темама и то баш из перспективе интелектуалаца који су одумрли заједно да 20. веком“, каже за Спутњик коаутор текста и редитељ ове представе Бојан Ђорђев.
Теме великих револуција из 20. века представљене су кроз фигуре троје великих уметника из тог периода, а то су Оскар Давичо, Маргарет Дирас и Пјер Паоло Пазолини.
„Свако од њих је у домену своје уметничке праксе изазвао неколико револуција: Давичо као надреалистички песник и касније романописац, Пазолини као песник сиромаштво који на поетичан начин спаја хришћанство са доктринама марксизма и Маргарит Дирас француска списатељица која је скандализовала свет романом ’Љубавник’ а који се сматра Лолилом из женског угла“, објашњава Ђорђев.
Конзумеризам, национализам и положај жена
„Оно што је мени било мотор јесте да сам баш у њиховим списима проналазио ствари које су толико релевантне данас да је то застрашујуће. Рецимо текстове које је у последњој година о конзумеризму писао Пазолини, ствари које Оскар Давичо писао о национализму, Дирас о положају жене. То вас стварно суочи са тиме колико су се ствари срозале и колико је повратак у мрачно доба нешто са чиме се свакодневно суочавамо“, тврди Ђорђев и истиче да је у представи прибегао трику у којем ове три фигуре интервјуише двоје младих људи из 21. века.
„То је судар генерација који су призвали те духове и после не знају шта да раде с њима“, додаје он.
Оскар Давичо би данас био твитераш
Давичо, Дирас и Пазолини као утваре враћају се из прошлости и проговарају кроз своја дела, интервјуе, списе о свом раду, политичкој и друштвеној ситуацији. Коментаришу је, критикују, славе прошлост и то из перспективе садашњости. Како се данас, из перспективе прокламових слобода односимо према овим револуцијама, да ли се оне гуше на тржницама идеја, на пустим улицама и друштвеним мрежама нека су од питања које поставља ова представа.
„Технолошка револуција нам је толико тога омогућила али нас је такође увела у нови средњи век. Од доступности свега, заборавили смо како свет функционише и не разумемо да технологија управља нама, злоупотребљава нас. Нисам технофоб, али сам такође свестан да је технологија данас успела да нас зароби“, сматра Ђорђев и додаје:
„Оно чувено гесло којим се завршава ’Комунистички манифест’ да пролетери немају шта да изгубе осим својих ланаца данас би гласио – ’пролетери немају шта да изгубе осим својих мобилних телефона’“.
Према његовом мишљењу, за побуну у 21. веку потребна је комуникација у јавном простору и дељење заједничког времена, што је са короном нестало.
„Да живи у 21. веку Давичо би можда био твитераш, с обзиром на то да је био страствени полемичар“, закључује редитељ.
Маргарит Дирас у представи „Секс-уметност-комунизам“ играће Владислава Ђорђевић, док ће Милош Тимотијевић тумачити Пазолинија, а Славен Дошло Оскара Давича. Уз њих ту су Тамара Пјевић и Ђорђе Галић у улози младих.
За сценографију је заслужан Синиша Илић, за костим Маја Мирковић, за сценски покрет Чарни Ђерић, за сценски говор Дијана Маројевић, а музику компонује Лука Папић.
Представа „Секс-уметност-комунизам” настала је копродукција Битеф театра и Удруженог уметничког рада у оквиру пројекта Create to Connect - Create to Impact. Представу је подржао Фонд Креативна Европа Европске Уније.
