Приликом најаве седнице Скупштине града, њен председник Балинт Пастор рекао је да је доношење одлуке о приступању промени статута града Суботице сигурно најважнија тачка дневног реда, јер се то не дешава често.
Како грађани не би створили погрешну слику да ће се буњевачки језик од сутра увести у службену употребу председник Скупштине града објаснио је сложену процедуру која ће се одвијати у наредним месецима, наводи се на сајту Града Суботице.
"Статут је основни општи правни акт града и мења се по отежаној процедури без обзира на тему због које се сам статут мења. Сутра ћемо обавити прву фазу измене статута, то значи да ће се изабрати, именовати једна комисија која ће израдити предлог о изменама и допунама Статута града Суботице", навео је Пастор.
Када комисија буде саставила текст измена и допуна статута онда ће се о томе Скупштина поново изјашњавати.
"Предлог за измену и допуну статута односно приступању промени статута смо као Скупштина добили од Градског већа, а промену статута је у формалном смислу иницирао Градоначелник“, објаснио је Пастор, преноси Б92.
Он је подсетио да је крајем септембра имао састанке и са представницима Буњевачког националног савета који су изразили жељу да буњевачки језик буде у равноправној службеној употреби. Пастор је нагласио да је тада подржао њихов предлог.
"Разговарали су са градоначелником и 10. фебруара је Скупштина града добила један допис, предмет усклађивање Статута града Суботице и то је званичан захтев, молба да се буњевачки језик уведе у службену употребу", рекао је он.
На основу закона могу да траже да се њихов језик уведе у службену употребу у насељеним местима у којима сразмера Буњеваца достиже 15 одсто.
"Пошто то није ситуација на територији читавог града градоначелник је одлучио да иницира да се буњевачки језик уведе у службену употребу на територији читавог града", рекао је Пастор.
Пастор сматра да да је то апсолутно демократски потез. "Када будемо стигли на крај ове компликоване процедуре онда ће Суботица према свему судећи бити град у којем ће у службеној употреби бити четири језика, значи поред српског, мађарског и хрватског биће и буњевачки језик", каже Пастор.
Оштре реакције из Хрватске
О увођењу буњевачког језика и писма у службену употребу у Суботици, огласио се и Институт за хрватски језик и језикословље (ИХЈЈ).
Како преносе хрватски медији, тај Институт се оштро противи таквој иницијативи јер сматра да се не ради о лингвистичким него о политичким мотивима.
Институт се као централна научна установа за проучавање и неговање хрватског језика оштро противи таквом предлогу из лингвистичке перспективе.
Наглашава да сви релевантни савремени хрватски и српски дијалектолози у својим радовима и монографијама употребљавају назив буњевачки говор, а у хрватској литератури и говор бачких Хрвата.
Своју оцену дао је и амбасадор Хрватске у Србији Хидајет Бишчевић.
Он је у изјави за "Хрватску ријеч" оценио како је иницијатива законски и правно неутемељена те да у себи носи нежељене и негативне политичке и друштвене последице по заједничке интересе хрватске мањинске заједнице у Србији, преноси портал Индекс.
"Не улазећи у мотиве којима су се руководили зачетници иницијативе, морам нагласити да она, чак и кад оставим по страни политичке, културолошке и друштвене аспекте, не налази правни ослонац ни у постојећим законским прописима Републике Србије", рекао је Бишчевић.
Он је додао како је поврх тога, иницијатива супротна и кључним одредбама међудржавног Споразума о заштити националних мањина између Хрватске и Србије.
Бишчевић је нагласио и како су Амбасада и Генерални конзулат са целим случајем упознали надлежне институције у Хрватској.
