Пре њега то су чинили Мирко Иванић, тренутно најбољи фудбалер Црвене звезде, као и Никола Дринчић из Војводине, Станиша Мандић, Филип Стојковић, Адам Марушић који је рођен у Београду, члан је Лација, а игра за Црну Гору...
Сви поменути су могли да бирају између Србије и Црне Горе, али су се поред „орлова“, определили за „соколове“. Јасно је да резервна држава постоји, али је „мач са две оштрице“.
И нико, апсолутно нико не може било шта да замери Ђурђевићу, Стојковићу, Дринчићу, Мандићу, Иванићу што су кренули баш тим путем.
Да се разумемо, конкуренција у репрезентацији Србије је јача него у редовима Црне Горе, уз дужно поштовање према комшијама и дојучерашњој браћи, који су се после референдума 2006. године отцепили, и добили смо две независне државе.
Uros Djurdjevic je novi reprezentativac CG i to je nesto najljepse sto sam cuo u posljednje vrijeme
— Партизаново дијете🇧🇷🇵🇹 (@PDijete) March 5, 2021
Остаје жал за Урошем Ђурђевићем, који је био капитен младе репрезентације Србије и све се некако чекало, али уједно и пролонгирало да дебитује за сениорски тим земље у којој је рођен. Ђурђевић је Београђанин, али му је отац из Подгорице, па је јасно да је имао могућност избора и да је лако могао да добије пасош Црне Горе.
Наводно, одлука Драгана Стојковића Пиксија да га не уврсти на први списак није уопште утицала на овакав избор некадашњег голгетера Партизана, с обзиром на то да је према писању црногорских медија још пре више од месец дана договорио да убудуће буде „соко“, а не „орао“.
Можда је највише прашине у последње време подигла одлука „златног орлића" Станише Мандића да стане под заставу Црне Горе. Олако је Србија пустила првака света са Новог Зеланда, али како је тако је, он је од тада, од 2015. године уписао свега четири наступа за „ђетиће“, а претходно је на другом крају света дао гол у финалу против Бразила за младу селекцију наше земље.
Адам Марушић из Лација је такође само један у низу од поменутих примера. Поуздани десни бек који је у Телеоптику и Вождовцу учио прве фудбалске кораке, после чега је прекомандова у први тим „змајева“, одлучио је да 2015. године заигра за Црну Гору.
Звездин сјајни везиста који заиста блиста ове сезоне је 2017. године одлучио да прихвати позив и да заигра за први тим Црне Горе, од тада је забележио 15 утакмица и постигао један погодак.
Још један звездаш Филип Стојковић се определио за „резервну варијанту", након што није успео да се избори за статус А репрезентативца Србије. Иако је био члан селекција У17, У19, У21, борбени десни бек никада није дочекао позив за сениорску репрезентацију, па је 2016. године то искористила Црна Гора и позвала га у своје редове, што је он прихватио.
Први од свих наведених који је одлучио да игра за Црну Гору био је времешни везиста Војводине 37-годишњи Никола Дринчић, који је попут вина. Што старији, то бољи. Давне 2007. године је популарни Дрина изабрао да буде "соко", а претходно је забележио 11 утакмица у дресу Србије, када је у питању млада репрезентација.
Једноставно, свако има свој разлог. Неко буде увређен и сматра да према квалитету заслужује да буде позван под заставу Србије, а када се то не догоди, једном или неколико пута, онда избор падне на Црну Гору, с обзиром на то да да су Србија и Црна Гора до пре 15 година биле једна држава, па не постоје никакве препреке да у случају позива одлуче да прихвате исти.
И нико им не може замерити на таквој одлуци, али је чињеница да резервна джава постоји и да је „мач са две оштрице“. Јер, у великом броју случајева наиђу на осуду јавности и навијача, као и да према новом правилу Светске куће фудбала (ФИФА) после три одигране утакмице за једну репрезентацију, више нема повратка.
Ипак, у већини случајева када један спортиста изабере репрезентацију то буде коначан избор, ретки су они који једног дана изађу у јавност и кажу да су погрешили.
Како им је и да ли су направили прави избор, то знају само они...
► Судија натерао Србина да скине бурму у лудом мечу
► Пикси објавио први списак за квалификације за Светско првенство!
