Вујошевић је са Партизаном, од 1978. до 2014. године, освојио 12 титула првака државе, као и пет Купова, пет АБА лига и један Куп Радивоја Кораћа.
Након последње епизоде у црно-белом табору, 2016. године је преузео Лимож, једно време водио и репрезентацију Босне и Херцеговине, да би преузео водећу улогу у румунском Клужу 2019. године.
У разговору са нашим Миљаном Милићевићем је кратко прокоментарисао свој одлазак, боравак у клубу у којем је сада, тренутно стање Партизана и много тога другог.
„Цена причања истине у Србији је да после тога радиш у Румунији, где, објективно по мом неком рејтингу, мени није место. Међутим, то је клуб који има велике могућности. Није ми на памет падало када су ме звали први пут, али сам са друге стране знао да у веће клубове не могу да идем, јер неће нико да узме тренера на дијализи“, почео је Вујошевић.
Партизан је од тима који је прошле године био међу најбољима у АБА лиги и Еврокупу прошле сезоне, дошао до ситуације да је већ остао без икаквих шанси за пласманом у плеј-оф регионалног шампионата.
„Доста ствари је условљено крајем прошле сезоне. Није материјализована једна добра сезона, а мислим да је коректно претпоставити да би барем на једном од та два такмичења (АБА и Еврокуп), где је Партизан обезбедио предност домаћег терена, што није мала ствар са таквим навијачима, обезбедио то да постане евролигаш. То би обезбедило и oстанак тог тренера (Андреа Тринкијери), који је као тренер добар, а о неким другим квалитетима нећу да причам. Он је јако заслужан за успехе прошле године, а са друге стране све неке грешке које су прављене у селекцији су кориговане код нових играча. Али, товарили су тај неки тег на леђима што се пара тиче, а када је сезона тако прекинута – када није могла да се материјализује на прави начин – она је у доста великој мери условила ову сезону“.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Партизан је био у доброј ситуацији да избори пласман за Топ 8 Еворкупа, али је значајно погоршао своју позицију после убедљивог пораза на гостовању Тренту.
„Ја сам се све до утакмице са Трентом надао да освајањем првог места у овој групи, да има шансе да се сезона, ипак, колико-толико спасе. Али, први пут сам се, гледајући то друго полувреме против Трента, депресивно осећао и први пут дошао у ситуацију да немам више неке наде“.
Чувени бивши кошаркаш Партизана Мића Берић је недавно запазио да се играчи црно-белих превише лако мире са поразом, што је сушта супротност начина на који су се понашали играчи док је Вујошевић био тренер.
„Победе су ствар навике, и порази исто, нажалост. Ја имам своје мишљење, али нисам спреман да овог момента додајем неку велику критику. Просто, ситуација је таква каква јесте – неодбрањива. Очигледно није био само један проблем и доста ствари се није видело док се побеђивало прошле године, али су (проблеми) постојали“, објаснио је Вујошевић и додао:
„Нисам спреман овог момента... прво, моја позиција је добронамерна, али рашомонска. Нисам ту, са стране сам. То није, по мени, коректна позиција за критиковање. Тужан сам и јесте то тужно, али верујем да је Партизан тигар и да је део овога што се сада дешава на неки начин програмиран оног момента када је ова власт, односно Александар Вучић заузео те кључне позиције и своју велику љубав, Црвену звезду, пројектовао да она буде државни клуб, а Партизан као нека икебана... Очигледно су се прошле године ствари, испод радара, отеле контроли, међутим, то је само упозорило да му не треба превише олакшавати позицију“, истакао је Вујошевић.
„Наравно, сви који су тамо – њима је вероватно најтеже, тим људима и играчима, ма колико то са стране изгледало тако како изгледа. Они се баве кошарком, то је њихово занимање и они што имају највиши рејтинг су опасно угрозили свој рејтинг. Опасно су угрозили и своје уговоре, а није све ни у уговорима.Они су сигурно, овог момента, несрећни људи, јер им посао не иде како треба, а ја сам, опет кажем, тужан, али немам намеру да додајем терет том великом терету који људи који воде Партизан овог момента осећају“.
Шта је све Вујошевић имао да каже погледајте у новој емисији „Миљановог корнера“.
