Догађај који је јавност очигледно потценила догодио се 28. фебруара 2021. године — нова руска летелица „Арктика М“ је лансирана у високо елиптичну орбиту. Овај сателит ће решавати проблеме оперативне метеорологије, хидрологије, праћења климе и стања животне средине у арктичком региону. Обезбедиће непрекидно надгледање северне територије Руске Федерације и мора Северног леденог океана, као и преношење сигнала из система КОСПАС-САРСАТ.
Истраживање Арктика из свемира
Већина Земљиних сателита за даљинску детекцију налази се у геостационарним или геосинхроним орбитама, довољно далеко од површине наше планете. Геостационарна орбита, која је смештена изнад екватора на висини од 35.786 км, одлична је опција за метеоролошке сателите.
Са те удаљености се одлично види цела Земља, и иако се ситни детаљи не могу разазнати, може се врло добро пратити време у већини региона планете. Управо у овој орбити руске летелице „Електро Л“ раде од 2011. године (тренутно су активне две летелице које су лансиране 2015. и 2019. године).
„Електро Л“ руским научницима и метеоролозима пружа одличне снимке готово читаве земљине површине, осим поларних и приполарних подручја. Геостационарна орбита се налази изнад екватора Земље, а сви северни региони су видљиви „по тангенти“.
Да би се поправила ова ситуације, створени су сателити серије „Арктика М“. Они ће деловати у посебној високо елиптичној орбити типа „Молњија“ (у преводу са руског „муња“). Ова орбита изгледа као веома издужена елипса, а већину времена у орбити летелица проводи у тачки која је најудаљенија од Земље, апогеју, који за орбиту „Молњија“ пролази изнад Северне хемисфере. То омогућава сателитима „Арктика М“ да посматрају арктичке регионе наше планете и преносе слике са високом прецизношћу.
„Арктика М“ види и у инфрацрвеном
„Арктика М“ је слична свом претходнику „Електро Л“ и изграђена је на истој свемирској платформи „Навигатор“. Постоји само неколико разлика. На пример, „Арктика“ мора четири пута дневно да пролази Вен Аленов појас зрачења који се налази на висини од 4 до 17 хиљада километара изнад Земљине површине. Због тога свемирска летелица има посебну појачану заштиту од зрачења.
Колико добро „Арктика“ види Земљу? Једном на сваких 15-20 минута летелица фотографише Земљу користећи резолуцију од један до седам километара по пикселу. Односно, објекти који су мањи од једног километра се не могу видети добро, али се зато одлично виде огромни циклони и атмосферски фронтови, облачна подручја, и генерално све што је потребно за састављање детаљних временских карата.
Прецизност резолуције зависи од дијапазона скенирања. „Арктика М“ може да ради како у инфрацрвеном, тако и у видљивом дијапазону. Инфрацрвени дијапазон је преко потребан током рада зими, када је на северним територијама поларна ноћ.
Поред тога, свемирска летелица мери температуру са тачношћу од 0,1 степени, преноси податке између земаљских метеоролошких станица, а систем КОСПАС-САРСАТ преноси сигнале са предајника радио сигнала за хитне случајеве, којима су тренутно опремљена сва пловила. Да би се обезбедио целодневни надзор, потребна су најмање два апарата „Арктика М“. Претпоставља се да ће други бити изведен у орбиту већ крајем 2021. године. Животни век уређаја је најмање седам година.
Значај за Северни морски пут
Зашто је Русији потребно тако прецизно метеоролошко посматрање Арктика? Пре свега, за састављање најтачније временске карте. Арктички циклони, нарочито зими, имају врло снажан ефекат на време изнад територије Русије. Довољно је сетити се временских прилика последњих месеци. Уз помоћ свемирских летелица серије „Арктика“ биће могуће предвидети њихов долазак са много већом тачношћу.
Поред тога, проучавање арктичких територија је веома важно за научнике. Колико процес глобалних климатских промена утиче на арктичке територије, како се мења годишња температура ваздуха у поларним регионима? Свемирске летелице ће омогућити тачно предвиђање за наредне године и побољшати разумевање процеса који се одвијају над Северним леденим океаном.
Временска ситуација у региону биће такође важна за рад Северног морског пута, којим све више бродова сваки године превози гас и други терет. Метеоролошка карта ових географских ширина омогућиће да се одреди најбоље време за вођење каравана бродова и да се прати генерална „ледена ситуација“ у региону.
Све ово показује да Русија полако реализује свој арктички програм, постепено чинећи овај регион све погоднијим за рад, пловидбу и рударство. Већина научника је сагласна да ће наредних година клима у северним регионима Русије постајати све блажа и у дугорочној перспективи може постати много угоднија за живот.
Дакле, време је припремити се за најефикасније коришћење ове прилике за Русију.
За експлоатацију раније неприступачних минерала, вођење каравана бродова (иначе, пролаз из Немачке у Кину Северним морским путем је готово један и по пут краћи од класичне верзије кроз Средоземно море и Суецки канал). Тренутно је Русија једина земља на свету која је наоружана нуклеарним ледоломцима. Пловила типа „Арктика“ (пројекат 22220) способна су да пробију лед дебљине до 2,8 м, а недавно изграђени атомски ледоломац „Лидер“ (пројекат 10510) моћи ће да пробије лед дебљине до 4,3 метара.
У току су радови на побољшању квалитета живота. Плутајућа нуклеарна термоелектрана на бази енергетског блока „Академик Ломоносов“ прве сезоне је пружала светлост и топлину становницима поларног града Певек.
Руски свемирски програм рада са северним територијама неће се завршити са „Арктиком М“. Већ сада се стварају свемирски апарати за рад у ниској Земљиној орбити и за надгледање леденог покривача. Они ће помоћи у леденој пратњи ледоломаца и бродова. Најављен је програм свемирских бродова који ће региону пружити комуникацију и широкопојасни интернет. Русија иде на Арктик и то ради озбиљно. Чак и из свемира.
Прочитајте и: