Будућност принцезе Луизе била је предодређена када је имала свега 13 година, наведено је у чланку. Катарина Друга је тражила будућу супругу свом омиљеном унуку Александру и изабрала ову младу принцезу. Катарина је и сама била очарана скромном лепотицом, која је сјајно говорила француски језик и проучавала науку.
Муза композитора и песника
Јелисавета Алексејевна била је инспирација многим познатим ствараоцима. Према неким верзијама, Александар Пушкин је такође искусио младалачку љубав према прелепој, али увек помало тужној царици.
Постоји мишљење и да је управо она надахнула Лудвига ван Бетована да створи чувену композицију „За Елизу“. Међутим, још увек има много кандидаткиња за „ту исту Елизу“.
Бурне афере и губитак деце
Брачни живот са Александром Првим је за Јелисавету био компликован, пише Гришин. Супруг се убрзо охладио према њој и флертовао је са дворским дамама. Затим га је привукла пољска аристократкиња Марија Наришкина, а афера са њом је трајала скоро 20 година.
Што се тиче Јелисавете, аутор наводи да су упорно кружиле гласине о романси са Адамом Чарторијским, царевим пријатељем и будућим министром иностраних послова Руске империје. Деветнаестогодишња царица је наводно затруднела са њим и родила ћерку у мају 1799. године, коју је Александар признао као своју. Међутим, девојчица је убрзо умрла. Седам година касније у браку са њим је родила још једну ћерку, коју је цар такође признао иако је Јелисавета тада имала бурну аферу са припадником коњичке страже, штабс-капетаном Алексејем Охотњиковим. Али, и друга царицина ћерка је преминула у младости.
Тајна Јелисаветине смрти
Према званичној верзији, царица је умрла природном смрћу у руском граду Бељову 4. маја (16. по новом календару) 1826. године, око четири ујутру у кући трговаца Дорофејевих. Погоршале су јој се хроничне болести које су узнапредовале након мужевљеве смрти 1825. године, са којим се зближила током последњих година његовог живота.
Међутим, постоји и друга верзија према којој Јелисавета Алексејевна – није умрла!
Царица је наводно постала монахиња Вера Молчалница. Према тој верзији, она је следила пример свог супруга који је наводно такође инсценирао своју смрт, отишао на Сибир и постао старешина Фјодор Кузмич. Та верзија је и даље легенда.
Професорка и шефица катедре за историју на Институту за социјално и хуманитарно образовање при Московском државном педагошком универзитету Галина Талина сматра да су мале шансе да је претпоставка о Вери Молчалници истинита.
„Када је преминуо Александар Први, Јелисавета Алексејевна не само да се дуго молила изнад њега и затворила му очи, већ је и писала писма својој мајци и његовој мајци Марији Фјодоровној, инспиративној царици. У једном од писама она је написала да је цар на небу, а она на земљи, те да је она најнесрећније биће и да жели да се споји са њим. Управо тиме само потврђује чињеницу да је Александар умро“, рекла је професорка за радио Спутњик.
Према наводима аутора, након што је цар преминуо у руском граду Таганрогу, Јелисавета је још неколико месеци остала тамо. Није се одмах вратила у Москву која је тада била захваћена немирима и устанком декабриста (руских племића који су организовали побуну против царског режима у децембру 1825. године)
Затим је, према наводима аутора, Јелисавета ипак покушала да се пребаци у Петербург и Марија Фјодоровна јој је кренула у сусрет ка Калуги у Подмосковљу, али Јелисавета није успела да се нађе с њом. Према овој верзији, она је преминула недалеко од Калуге, у Бељову. Поставља се питање, уколико је то била друга жена, због чега онда царица Марија Фјодоровна одлази по варалицу да је покупи болесну?
Аутор пише да се, након што је однет ковчег са телом Јелисавете Алексејевне, у кући локалног свештеника Доњецког наводно појавила нека луталица. Та жена је имала лепе манире и знала је више језика.
С тим у вези, Галина Талина сматра да је мало вероватно да је то пресудан доказ у прилог чињеници да је ово била царица Јелисавета, јер је у Русији било много образованих људи.
„Те верзије су засноване на чињеници да жена зна неколико језика и да је лепо васпитана. Али замислите колико људи може да одговара таквим описима? То може бити готово свака жена ако је племкиња и ако је примила такво образовање, или је пак решила да се замонаши, или да прихвати статус луталице. А што се тиче писања на немачком и француском језику – па ко то није могао? Ово је пре жеља да се створи легенда. Не постоје праве потврде тога да она на овај или онај начин не умире. Постоје и фотографије Вере Молчалнице у ковчегу и антрополошке позиције се не поклапају“, објаснила је професорка.
Како је царица прославила Баден-Баден
Ево још једне занимљиве чињенице о руској царици. Управо је Јелисавета, рођена као принцеза Баденска, увела моду летовања у Баден-Бадену, тврди аутор. Након ње су то почели да раде велики кнежеви, високи званичници и друге аристократе.
До средине 19. века је овде током летње сезоне долазило до пет хиљада Руса, практично удвостручујући становништво бање. Баден-Баден се и сада сматра једним од најпрестижнијих немачких бања.
Прочитајте још:
.jpg){kind=link}