Војска је увек тестирала све технолошке иновације. И наравно, роботизација војске је процес који је у току. Нека машине уништавају друге машине. Али не желимо да машине убијају људе. Ово је један од проблема, јер не постоји глобални консензус о овој теми. Постоји покрет за забрану смртоносног роботског оружја, али ниједна већа држава није подржала ову идеју и неће то учинити, каже Кузњецов за РИА Новости и објашњава:
Раније су роботе у војсци могле да приуште само богате земље попут САД. Сада су Турска и Израел пробили баријеру и од авионских дронова праве масовни производ, који, као што смо видели на примеру Азербејџана, дају значајан допринос исходу ратовања. Одмах после ваздушних дронова доћи ће копнени и морски. Рат се претвара у надметање између економија: онај ко направи више и боље робота, биће успешнији у решавању задатака на бојном пољу.
Ово мења миленијумски приступ држави као заједници људи, узимајући у обзир да што је више људи, то је држава боља са економске и војне тачке гледишта — има више радника и више потенцијалних војника. Роботи крше овај образац јер замењују људе на радном месту и у војсци. Ми једноставно још нисмо спремни за модел државе који није јака захваљујући људима, већ роботима.
Али оно чега се највише бојим јесте да ће војска традиционално настојати да користи ново оружје. Нарочито када је реч о оружју које пружа крајњу супериорност. Американци су то јасно показали тестирањем нуклеарног оружја у Јапану када за то није било преке потребе.
Претпостављам да ће број жртава међу војницима са масовнијом употребом робота опасти, али бојим се да ће у наредних 20 година број самих сукоба и ратова само расти. Није извесно да ли ће то довести до повећања жртава међу цивилима.
Стварање вештачке интелигенције је директно повезано са роботиком. Ово плаши многе људе. Да ли вештачка интелигенција представља претњу?
— Постоје прогнозе да ће се до 2045. године појавити интелигенција упоредива са људском. Подударна интелигенција је већ врло озбиљна ствар. То значи да ће неке државе постати моћније. Неко ће захваљујући овоме стећи невиђену снагу, док ће неко ко није добио такве технологије, остати на месту. Стварање суперинтелекта се предвиђа за 2070. годину. Прошле године је математички доказана теорема да је немогуће развити систем за контролу суперинтелекта од стране човека, јер ће он увек идентификовати контролни механизам и избећи га. То значи да се суперинтелект у принципу не може контролисати. Чим му обезбедимо пут за развој, он ће се развијати брже од нас и без нас.
Као што еволуција показује, мање развијене форме одлично проналазе место у екосистемима развијенијих форми. На пример, домаћих животиња сада има вишеструко више него ако би живели у дивљини. Стога, говорећи о суперинтелекту, увек се сетим тужне шале да ће човек постати нека врста „мачета“, а суперинтелект ће се бринути о њему и неће му дозволити да ратује.
Mоја хипотеза је да ако се суперинтелект појави, човек то једноставно неће разумети. Примећиваћемо одређене процесе у животу који ће живот учинити осетно бољим, али нећемо бити свесни како и зашто се то догађа. То ће бити слично утицају више силе.
Наравно, ово није једина опција за будућност. Могући су и алтернативни сценарији. У историји је било неколико случајева када се цивилизација приближавала тренутку технолошког пробоја и у тој фази се распала. Сви се сећамо краха Рима, слична ситуација је била и са Кином која је сама успорила свој развој, позната је катастрофа из бронзаног доба када су Хетити, Асирија и Египат створили глобалну цивилизацију, али су затим уследиле стотине година мрачног доба и није било технолошког напретка. Не треба искључивати овакву верзију развијања догађаја.
Како ће се одвијати истраживање свемира ако говоримо о тренутним тенденцијама?
— Истраживање Сунчевог система тренутним темпом развоја технологије је питање наредних деценија. Стварање базе на Месецу и економски развој астероида блиских Земљи предвиђају се за наредних 20 година. Излаз на велики астероидни појас се предвиђа за 30-50 година. Чим створимо све неопходне услове, пожелећемо да предузмемо следећи корак — да изађемо ван Сунчевог система. Мислим да је са вероватноћом од 60 одсто прва мисија аутоматског апарата на егзопланету, односно планету у близини друге звезде, могућа до 2100. године.
Шта ће се дешавати у економији? Шта ће људи користити за плаћање за 20 година: биткоине, крипто-рубље или чепове од лименки?
— Дигитални новац ће заменити папирни, то је сигурно. Приближавамо се чињеници да наш новчаник постајемо ми сами, а гаџети су само приступ новчанику у било ком делу света.
Све економске субјективне активности ће пре или касније прећи на паметне уговоре. Све финансијске активности ће се извршавати моментално, неће се моћи хаковати или фалсификовати. Биће погодније од савремене економије. Транзиција ће трајати 10-20 година, јер су финансијске институције конзервативне. Оне ће се одупирати до последњег тренутка.
Што се тиче биткоина, то није дигитални новац, то је дигитално злато. Златом такође можете платити, али је незгодно. Као и биткоин, злато се експлоатише, складишти и има цену која расте. Раст вредности биткоина је утемељен у његовој математици. Отприлике сваке две године долази до удвостручавања трошкова енергије која је потребна за производњу једног блока. Једном у две године, вредност биткоина расте.
Ако биткоин настави да расте као што расте сада, онда ће за 10 година бити потребна енергија целог света да произведе један блок. Односно, постоји ограничење за његов раст — блокира га цена енергетике.
Други ризик је тај што је биткоин изграђен тако да временом може бити хакован и изгубити на вредности. Али до тог тренутка биће могуће направити огроман капитал од биткоина. А као и са судбином сваког инвеститора — главно је изаћи на време. Једног дана ће биткоин „пасти“, али то се неће догодити ни за годину, ни за две.
Прочитајте још:
