У недељу би бивши начелник Управе за контраобавештајну подршку стратешким објектима Одељења за економску безбедност ФСБ напунио 75 година.
„Дуго би могло да се прича о Михаилу Трофимовичу, он је био изванредна личност – и као професионалац и једноставно као човек. Контраобавештајне мере спроведене под његовим руководством и уз његово лично учешће ушле су у 'златни фонд' наше службе безбедности“, рекао је генерал-пуковник у резерви ФСБ Александар Измоденов.
Разоткривање агента ЦИА
Сам Дедјухин је у младости радио у Институту за атомску енергију „Курчатов“ и учествовао у стварању јонског мотора за међупланетарне летове. По завршетку Московског авијационог института позван је у органе државне безбедности, завршио је Вишу Краснознамену школу КГБ и послат је на службу у чувену „десетку“ ─ 10. одељење Друге главне управе КГБ-а које се бавило контраобавештајном подршком Министарстава одбрамбене индустрије.
Према речима Измоденова, служби су били потребни професионалци и људи који су у стању да решавају стварне задатке заштите државних тајни и да откривају знакове непријатељских активности специјалних служби противника.
„У раду Михаила Трофимовича су показани лични квалитети као што су највиши ниво професионализма, посвећеност, аналитичке особине оперативца – вође. Захваљујући тим квалитетима, омогућен је благовремени одабир главног правца деловања у погледу идентификовања знакова шпијунаже и других незаконитих активности“, додао је ветеран.
Измоденов сматра да су се те његове особине нарочито испољиле у раду на разоткривању америчког агента ЦИА Адолфа Толкачова 1985. године. Толкачов је радио на Научно-истраживачком институту за радио-технику Министарства за радио-индустрију СССР-а који је америчкој обавештајној служби преносио тајне радио-електронске опреме совјетских војних авиона.
„Разоткривање Толкачова одвијало се директно под руководством Михаила Трофимовича. Резултат је постигнут за врло кратко време – само четири месеца након што је КГБ добио информације о постојању таквог агента ЦИА у нашем војно-индустријском комплексу. Притом се то десило у то време када је милион и по људи радило у предузећима Министарства радио-индустрије“, рекао је пензионисани пуковник ФСБ-а Александар Литвинов.
Дедјухин је управо за разоткривање Толкачова награђен највишом наградом КГБ Совјетског Савеза ─ „Почасни службеник државне безбедности“.
Знак квалитета
Ветерани истичу да је главна заслуга Дедјухова стварање нових контраобавештајних структура које осигуравају безбедност руског одбрамбено-индустријског комплекса у постсовјетском периоду. Према њиховим речима, није тајна да су након распада СССР-а руско руководство чинили људи који су сматрали да новој држави не требају специјалне службе у условима демократије.
„Октобар 1993. године. У центру Москве гори Бела кућа (зграда владе). У задимљеној престоници јединица Михаила Трофимовича ради на разоткривању агента британске обавештајне службе Синцова“, рекао је пензионисани генерал-пуковник ФСБ Андреј Крутов.
Према речима Измоденова, разоткривање Синцова, који је био на челу једне од најважнијих структура тадашњег руског Министарства одбрамбене индустрије, био је знак квалитета који је целом свету показао да је руска контраобавештајна служба и даље у стању да одговори на дејства сваке стране обавештајне службе.
Он сматра да резултат рада руског контраобавештајца није било само разоткривање агента, већ и усвајање мера за заштиту државне тајне, укључујући и израду закона о државној тајни.
Сачувао руски „нуклеарни штит“
Још једна упечатљива победа Дедјухина и његових колега средином 1990-тих година био је прекид провокације немачких специјалних служби ─ скандал са плутонијумом.
Измоденов је објаснио да се провокација састојала у томе да се покаже да је плутонијум за производњу нуклеарног оружја наводно извезен из Русије. Међутим, захваљујући Михаилу Трофимовичу и његовим колегама, и сами Немци су признали да то није био руски плутонијум, нагласио је ветеран.
„Циљ те провокације био је да Запад може да каже да Русија не може поуздано да надгледа своје нуклеарне материјале и на крају би успоставио контролу над нашим системом нуклеарног наоружања. Сувишно је рећи шта би то значило са становишта суверенитета Русије, њега једноставно не би било“, истакао је он.
Измоденов је додао да је у Немачкој то изазвало скандал на државном нивоу и да су они који су били умешани у ту провокацију кажњени.
Са своје стране, Крутов је нагласио да је руски „нуклеарни штит“ у великој мери сачуван захваљујући Дедјухину.
„Али можемо директно да кажемо да је огроман и његов допринос стварању јединствених врста наоружања које наша држава сада има и о којима је наш председник Владимир Путин говорио с поносом. Све то није урађено преко ноћи, већ је стварано одавно. Било је потребно да се израда оружја још тада држи у тајности, што је и учињено под руководством Дедјухина“, рекао је он.
Помоћ мирном атому
Дедјухин је такође имао заслуге у руској нуклеарној енергетици.
Како је рекао Измоденов, Дедјухин је 2004. године прешао да ради у компанији „Атомстројекспорт“ која је одговорна за изградњу нуклеарних електрана у иностранству.
„Нуклеарна електрана 'Бушер' се градила у Ирану. То није био нимало лак задатак, јер су Сједињене Америчке Државе на све могуће начине покушавале да дискредитују рад Русије на 'Бушеру'. Према верзији Вашингтона, наша земља је на тај начин наводно пружала помоћ иранском нуклеарном програму. Михаил Трофимович се бавио заштитом интереса Русије у овом пројекту и сви покушаји Американаца су били дезавуисани“, изјавио је Измоденов.
Према његовим речима, цео свет је пратио да ли ће Русија моћи да изгради нуклеарку „Бушер“ – и успела је.
„Реализација овог пројекта омогућила је нашој нуклеарној индустрији да обнови способности које су ослабиле након распада Совјетског Савеза, а затим да развије своје присуство у различитим регионима света. Погледајте потражњу за руским технологијама мирног атома у Европи, Азији, Африци, а 'Росатом' има рекордан број пројеката у иностранству. А темељи овог признања постављени су уз учешће Михаила Дедјухина“, закључио је Измоденов.
Прочитајте још:
