Ненадмашни краљ брзине: Шест деценија чувеног МиГ-25 /фото/

Портал „РТ“ подсећа да рекорд висине лета који је поставио МиГ-25 подигавши се 37,65 километара изнад земљине површине ─ и даље није оборен.

Према мишљењу стручњака, појава МиГ-25 омогућила је настанак јединствене авијационе конструкторске школе у Русији. Пресретач МиГ-25П ушао је у састав наоружања ратног совјетског ваздухопловства у априлу 1972. године, а извиђачка верзија летелице МиГ-25Р – у децембру исте године.

Експерти истичу да се концепт авиона МиГ-25 показао као веома успешна технолошка платформа за прављење борбених летелица за извршавање најразличитијих задатака. Ваздухопловне снаге Совјетског Савеза и страних држава су током Хладног рата имале више од 20 модификација, укључујући авионе за пробијање противваздушне одбране (МиГ-25БМ).

38 светских рекорда

Совјетско руководство полагало је велике наде у пројекат МиГ-25. У документима Руске ваздухопловне корпорације „МиГ“ наведено је да је нова борбена платформа совјетског ваздухопловства по летачким перформансама требало значајно да надмаши друге летелице. Пре свега, МиГ-25 је прављен да осигура безбедан и дуг хиперсонични лет.

„У процесу стварања Е-155, једног од прототипова МиГ-25, решено је мноштво проблема повезаних са дугим летовима при брзини три пута већој од брзине звуке“, наведено је на сајту „МиГ“.

Према наводима „РТ-а“, МиГ-25 је добио највиши ниво аутоматизације процеса управљања у свету у то време. Први пут у домаћој пракси су у борбену летелицу уграђени дигитални системи.

„МиГ-25 је постао први совјетски серијски авион са максималном брзином лета од 3.000 километара на час. Захваљујући јединственим перформансама које се тичу брзине и висине, експертиментални авиони МиГ-25 су у периоду од 1965. до 1978. године поставили 38 светских рекорда у брзини, висини и брзини узлетања, укључујући три апсолутна“, саопштено је на сајту корпорације.

Летећа лаборатија

Најпознатијим достигнућем сматра се лет пробног пилота Александра Федотова у летећој лаборатији направљеној на бази МиГ-25. Он је 21. августа 1977. године подигао летелицу на 37.652 метара. Тај рекорд и даље није оборен.

С тим у вези, оснивач портала „Милитари Раша“ Дмитриј Корњев је у изјави за телевизију „РТ“ објаснио да је Федотов постигао динамички плафон у авијацији убрзавајући летелицу фактички у вертикалној равни. Према његовим речима, пилот је преузео велики ризик, али је успео да издржи пратећа физичка преоптерећења и покаже феноменалне летачке перформансе својствене авиону МиГ-25.

„Наравно практични плафон лета (стабилан лет у хоризонталном положају) код МиГ-25 је много скромнији. Авион ретко узлеће изнад 20 километара. Једноставно није било потребе да лети изнад те висине. Такође, летови на таквим висинама увек су праћени ризиком по здравље пилота. Преоптерећењу је изложена и сама летелица. Међутим, за Совјетски Савез је било важно да зна и покаже максималне способности тог јединственог авиона“, нагласио је Корњев.

Према мишљењу експерта, мисија Федотова значајно је допринела расту престижа МиГ-25 и руске борбене авијације у целини. Осим тога, он сматра да је успон на 37,650 метара имао велики практични значај, јер је концепт совјетског авиона током лета успешно положио најтежи тест издржљивости и ефикасности.

МиГ-31 надмашио свог претходника

„РТ“ пише да је на реализацију програма МиГ-25 негативно утицала издаја совјетског пилота Виктора Беленка који је у септембру 1976. године пребацио модификацију пресретача из Приморја у Јапан. Амерички и јапански стручњаци добили су прилику да проуче авион.

Међутим, аналитичари сматрају да је мало вероватно да је страна војска добила исцрпне информације о могућностима МиГ-25.

„Наравно, Беленко је нанео штету совјетској авијацији у одређеној мери, неке тајне су процуреле у иностранство. Ипак, то није био разлог да се пројекат овог јединственог авиона сахрани. Како би губици били надокнађени, убрзани су радови на МиГ-31“, објаснио је руски пилот, генерал-мајор Владимир Попов.

Према мишљењу експерта, руски МиГ-31 је надмашио свог претходника по броју борбених и летачких карактеристика. Попов је МиГ-31 назвао достојним наследником МиГ-25П.

„Постојећи показатељи практичног плафона МиГ-31 дозвољавају да се изведе закључак да је тај авион, као и МиГ-25 у совјетско доба, у стању да пресреће сложене мете као што су извиђачки авиони“, констатовао је он.