Бошњаци желе да им најмоћније државе и даље чувају леђа у свему што раде, иако, како каже Козомара, два од три народа не желе да у БиХ остане Канцеларија високог представника остане.
Бошњацима потребан високи представник
„Ово јесте почетак великих притисака на РС, али не треба изгубити из вида да је министар спољних послова Немачке недавно поставио питање да ли Немачка уопште треба да шаље свог дипломату у Канцеларију високог представника (ОХР) коју пола државе не жели,“ каже саговорник Спутњика.
Због тога је, скреће пажњу Козомара, мало чудно да је и Немачка стала иза овог саопштења кад је очигледно да ни у међународној заједници не постоји јединствен став око овог питања.
„Дакле нису усаглашени ставови око тога да ли ОХР треба да остане у оваквом формату у коме је сада или да се постепено иде ка укидању функције високог представника. Ових пет држава ЕУ плус Америка очито желе да остане Канцеларија зато што то одговара Бошњацима, јер они не могу да функционишу ако иза њих не стоји међународна заједница,“ истиче Козомара.
Међународна заједница не зна какву БиХ жели
Иако, како каже, постоји раскорак између жеља и потреба једног народа - Бошњака, и потреба друга два народа у БиХ - Срба и Хрвата јер је и ХДЗ против високог представника, ово саопштење говори да Бошњаци још увек имају добра леђа у међународној заједници и да су још увек њихови миљеници.
„И то по истој оној матрици по којој су себе представили као жртве у протеклом рату,“ објашњава наш саговорник.
Козомара подсећа и да је руски амбасадор сагласан да ОХР треба да оде из БиХ јер је његова мисија у БиХ завршена али, додаје он, како ће се све даље развијати тек ћемо видети јер ништа није сигурно.
„Још ништа није сто одсто одлучено и рекао бих да међународна заједница у ствари не зна шта хоће са БиХ. Нису сигурни ни какву хоће БиХ тако да је ово можда тренутак да се по овом питању мало јаче чује дипломатско мишљење Русије и Кине као и да ОХР заврши своју заиста недипломатску, некоректну и врло једнострану мисију коју има у последњих 15 година у БиХ,“ закључује наш саговорник.
Одговор на закључке Скупштине РС
Подсећања ради, Народна скупштина Републике Српске усвојила је у среду у Бањалуци закључке у вези са оценом рада високог представника, применом Анекса 10 Општег оквирног споразума за мир у БиХ, у коме оцењује да је време да БиХ са своја два ентитета и три конститутивна народа преузме одговорност за властити развој у складу са Дејтонским споразумом и међународним правом. А ако то не буде на дневном реду у скорије време, треба покренути разговоре о мирном разлазу, наводи се у саопштењу Скупштине РС.
На ово су реаговале амбасаде Француске, Немачке, Италије, Велике Британије и САД, као и специјални представник ЕУ у Сарајеву, који су истакли да су за „фундаменталну структуру Босне и Херцеговине као јединствене, суверене државе са два ентитета који немају право на отцепљење од БиХ“. Додали су и да је пут напред за БиХ јасно формулисан у Мишљењу ЕУ и ОХР-овој агенди 5+2, и то је оно на шта треба да се фокусирају институције које траже окончање међународне супервизије.
