Нови културни феномен
Од авантуристичких прича о суперхеројима, епизода из совјетске прошлости до савремених проблема идентитета и заједнице, савремени руски стрипови и графички романи изборили су се за култни статус у руској култури. Од „Мајора Грома“, руског Шерлока Холмса, „Црвене фурије“, „Фриара“ као наследника древне генерације, руски стрип јунаци освајају руско па и инострано тржиште, а неки од њих добијају чак и почасно место на филмском платну.
Када се међутим говори о генези руског стрипа, постоје два међусобно различита схватања. Према једном од њих, стрип је феномен који је у руску културу дошао из иностранства, пре свега из Сједињених Држава. Друго схватање заговара тезу да је стрип традиционални жанр за Русију, који води порекло од хагиографског сликања икона и културе популарних графика, такозваног „лубока“.
Према мишљењу Ирине Антанасијевић, професорке руске књижевности на Филолошком факултету у Београду и ауторке низа студија о руском стрипу, оба начина тумачења историје руског стрипа су исправна.
„Комуникација уз помоћ слика постоји у свакој култури. Али то није обавезно стрип. Стрип као посебан жанр везује се пре свега за периодику. То су прво биле карикатуре или текстови и илустрације који су имали сатирични или хумористички карактер. У том смислу, карикатура је стрипу близак рођак“, каже за Спутњик др Ирина Антанасијевић.
Као претходница стрипова у Русији сматра се популарна традиција „лубока“ још из периода Петра Великог која је мешала слику и текст и често представљала причу у секвенцијалним паноима. „Лубок“ је почетком 20. века прерастао у револуционарни плакат који је, истакнут на прозорима широм градова, брзо и ефикасно ширио информацију о дешавањима на фронту, комунистичким доктринама и слично. Футуристички песник Владимир Мајаковски скицирао је и створио многе плакате овог типа, комбинујући визуелни језик совјетске државе са аутентичним стилом поезије.
О односу „лубока“ и стрипа, Ирина Антанасијевић истиче да „лудок“ као форма јесте визуелни текст, али има другачију нарацију.
„Велика је разлика између ’лубока’, популарне графике и стрипа. Традиција ’лубока’ отежала нам је пут до стрипа који у Русији није успео што због грађанског рата што због развијене културе ’лубока’ и револуционарне пропаганде као врсти комуникације“, тврди она.
Југословенски стрип као руски феномен
У првој половини двадесетог века, стрип као посебан жанр није успео да се устоличи у Русији, али јесте у дијаспори, односно у Југославији чију су стрип културу формирали руски емигранти.
У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца руска имена била су важна у стварању модерне државе, од архитектуре, до уметности и хуманистичких наука. Тако се и формирање југословенског стрипа из периода пре Другог светског рата везује за руска имена, као што су Јуриј Лобачов, Сергеј Соловјев, Константин Кузњецов, Алексије Ранхнер, Иван Шенин и други.
„Два Руса који су покренули издавачку делатност стрипа у Краљевини Југославији су били Александар Ивковић и Анатолиј Ивановић Прицкер, оснивач Народне просвете. Са њима су сарађивали цртачи стрипа међу којима су Навојев, Шеншин, Кузњецов. То су људи који су формирали „Београдски круг“ како је то својевремено назвао Жика Богдановић“, објашњава наша саговорница.
Од Тарцанете до Хајдук станка
Чланови „Београдског круга“ цртали су за бројне стрип магазине од „Мике Миша“, „Политике“, „Политикиног забавника“, а распон тема о којима су цртали и писали кретао се од српских традиционалних мотива до руских класика.
„Када су настали први југословенски часописи, уредник Александар Ивковић није хтео да плаћа ауторска права и покренуо је своје теме. Пошто није могао због ауторских права да нацрта Тарзана, Навојев је, на пример, нацртао Тарцанету“, наводи Антанасијевићева и додаје да су се користиле теме из поп културе, а Југославија је међу првима цртала стрипове о суперхеројима.
„Јунак ’Зигомар’ Николаја Навојева имао је сва обележја суперхероја, а потиче из традиције петпарачких романа“, тврди она.
Да су цртачи „Београдског круга“ обрађивали популарне српске теме, сведоче стрипови о Хајдук Станку, Баш Челику и другим српским бајкама и народним песмама. Када је реч о руским темама, били су инспирисани темама популарним на филму.
„Када је изашао филм ’Тарас Буљба’ појавио се и стрип. Када је екранизована ’Ана Карењина’ они су нацртали и стрип. Дакле, уметници ’Београдског круга’ нису сами бирали теме, већ су се водили популарношћу руских прича на филму“, сматра др Антанасијевић.
Са „Београдским кругом“ краљевина Југославија осећала се самоуверено у оквиру европске традиције нацртане приче јер је истог дана када је објављен први стрип часопис у Француској на страницама „Политике“ објављен први стрип под насловом „Тајни агент Икс-9“.
„Југославија не само да је пратила токове европског стрипа, она је учествовала у његовом формирању. Скоро сви стрипови Кузњецова, Навојева су у исто време излазили у Југославији, Француској и Белгији. Недавно смо чак пронашли и турска, шведска, бразилска, аргентинска издања југословенског стрипа“, истиче наша саговорница.
Савремени руски стрип
Руски стрип доживео је процват крајем 20. и почетком 21. века, када је уједно покренуто и истраживање стрипа.
„У Совјетском периоду постојале су форме комуникације сличне стрипу, али то је далеко од правог стрипа. Некада затворена за утицај западне културе, Русија није могла да формира своју традицију стрипа која се ипак везује за Европу“, сматра она и додаје да је реч за стрип у руском „комикс“, што ће рећи да се и даље везује за нешто комично.
Појавом нових ликова, издавачких кућа специјализованих за стрипове, школе цртања, па и фестивала, руски уметници већ сад могу да стану у ред са европским и америчким сценаристима и цртачима стрипа.
Сурвило, прича о жени која је преживела блокаду Лењинграда
Од актуелних ауторских стрипова, наша саговорница издваја стип „Сурвило“ Олге Лаврентијеве о жени која је прошла кроз страшне године репресије и опсаде Лењинграда. Прожета нежношћу и стрепњом, прича о Лењинградској жени постаје одраз судбине милиона људи.
Са друге стране, популарни стрипови освајају руско тржиште, а чак се преводе на енглески. Главну реч воде стрипови о Мајору Грому, детективу из Санкт Петербурга, познатом по смелој природи и бескомпромисном односу према злочинцима свих врста, Црвена Фурија тајни агент у потрази за Светим Гралом, Фриар наследник древне генерације, Екслибриум, девојка која чува границу између стварности и фантастичног света књижевности.
„То су жанровски стрипови, али квалитетно урађени који, заједно са изузетним ауторским стриповима, доказују да је савремени руски стрип почео да добија снагу, аутентичан профил“, закључује Ирина Антанасијевић.
