Односи са Русијом достигли су најнижу тачку, али постоји шанса за ресетовање. Неопходно је поново градити мостове, а не подизати баријере, сигуран је Лајтл.
Да би се то урадило, Брисел би требало да постепено ослаби санкције стварајући атмосферу поверења, као и да успостави сарадњу у области економије, науке и културе. У ситуацији са Украјином, Европска унија би требало да следи пример Аустрије и остане неутрална, сматра председник коморе.
У фокусу напора би, између осталог, могли бити изазови које представљају климатске промене и дигитализација, закључује Лајтл.
Раније је председник Аустрије Александар ван дер Белен изјавио да антируске санкције „свима штете“, а економска ситуација је због тога „незадовољавајућа“.
Односи Русије и западних земаља погоршали су се због ситуације у Украјини и око Крима, који је ушао у састав Русије након референдума о полуострву 2014. године. Оптужујући Русију за мешање, Запад јој је увео санкције. Москва је увела реципрочне мере, покренула политику замене увоза и више пута изјављивала да је контрапродуктивно разговарати са њом на језику санкција. Русија је више пута истицала да није страна у сукобу у Украјини и предмет Минских споразума.
Прочитајте још:
