У марту 2011. године широм Сирије су одржани велики протести, након чега је председник Асад био приморан да распусти владу и да укине режим ванредног стања, који је био на снази последњих 48 година. Протести су прерасли у сукобе.
Терористичка организација ДАЕШ (Исламска држава) се 2014. године утврдила на територији Сирије и Ирака. Терористи су успели да заузму велики ирачки град Мосул, као и део територије Сирије. Према подацима руског Министарства одбране, група ДАЕШ је 2015. године контролисала око 70 одсто територије Сирије. Осим тога, терористи су заузели и велики део Ирака.
Године 2015. сиријска влада обратила се за помоћ Русији. Савет Федерације једногласно је одобрио захтев председника Владимира Путина за употребу Оружаних снага земље ван њене територије, што је омогућило да се војна операција у Сирији покрене истог дана на захтев легитимних власти ове државе.
У септембру 2015. године авиони Ваздушно-космичких снага Русије почели су да изводе нападе на положаје ДАЕШ-а у Сирији. У провинцији Латакија на аеродрому Хмејмим формирана је база за руску ваздухопловну групу.
Учешће руских снага омогућило је преокрет ситуације – 2017. године готово цела територија Сирије била је ослобођена од терориста. Међутим, милитанти су задржали присуство у четири региона, од којих је највећи провинција Идлиб на граници са Турском.
Истовремено, Русија, Иран и Турска створиле су такозвани Астански формат преговора о ситуацији у Сирији. У оквиру овог формата потписан је меморандум о стварању зоне деескалације сукоба у земљи под контролом три државе-гаранта примирја.
Убрзо после тога, 2018. године, Русија и Турска договориле су се о успостављању демилитаризоване зоне у Идлибу. Крајем 2019. у провинцији су се поново активирали милитанти. Владине снаге покренуле су офанзиву на њихове положаје, што је створило напету ситуацију у односима са Турском, али су 2020. године стране потписале споразум о прекиду ватре.
