Сликар – добровољац у рату Срба против Турака
О учешћу Василија Пољенова (1844 – 1927), једног од највећих руских пејзажиста, у рату Срба против Турака мало се зна, а то намеравају да промене Државни меморијални музеј Пољенова и Руски дом у Београду, у сарадњи са српским установама културе.
Тим поводом Београд је посетила директорка руског меморијалног музеја Наталија Пољенова, која је данас разговарала са представницима српских организација и установа о могућности да се организују изложбе и други програми посвећени 145. годишњици Првог српско-турког рата, у којем су учествовали и руски добровољци, укључујући и истакнутог руског сликара.
Василиј Дмитријевич Пољенов се 1876. године упутио као добровољац у српско-турски рат, у армију генерала Черњајева, и учествовао је у борбама. Током тог периода Пољенов је сарађивао с редакцијом илустрованог часописа „Пчела“, за који је слао цртеже.
Утисци и размишљања уметника о рату на Балкану добили су одраз и на страницама његових дневника. Србија је „земља благородна, богата, расцветана“, писао је одушевљени Пољенов. Он није могао да остане равнодушан према лепоти њене природе и људи.
Добитник „Таковског крста“ за јунаштво
„Василиј Дмитријевич Пољенов је био изузетна, свестрана личност. Иза њега је остала велика количина материјала који сведочи о овом периоду у његовом животу. Најзначајнији је, вероватно, велики 'Таковски крст', који је добио за јунаштво испољено у борбама, али ту су и белешке, цртежи и графике који приказују ратна дејства чији је био сведок“, каже у разговору за Спутњик Наталија Пољенова.
Према њеним речима, до данас нису довољно проучени сви детаљи у вези с боравком Пољенова у Србији, контактима које је овде имао и тачном маршрутом његовог кретања по Балкану.
„Сада се бавимо тиме у жељи да испричамо једну подробнију причу“, каже Наталија Пољенова и додаје да би томе допринело и организовање научног симпозијума посвећеног овој теми.
Према њеним речима, једна од идеја је да се сними краћи документарни филм о боравку сликара на Балкану, те да се приреди књига са научним текстовима о уметниковом животу и стваралаштву, илустрована одломцима из његовог ратног дневника.
„Надамо се да ћемо то моћи да представимо управо овде у Београду“, каже наша саговорница и додаје да је међу заједничким плановима и штампање поштанске марке са цртежима Василија Пољенова из његовог Балканског војног албума.
Мајстор пејзажа и жанровског сликарства
Наталија Пољенова додаје да је у разговору с представницима Народног музеја у Београду разматрана и могућност организовања изложбе дела Пољенова, али да је о детаљима још рано говорити.
„Наш најважнији задатак јесте да Срби сазнају више о самом Пољенову, због чега сам ја овде донела одређену количину материјала који је објавио наш Музеј, укључујући одломке из његових дневничких записа и његову преписку с рођацима током боравка у Србији“, додаје Наталија Пољенова.
Василиј Пољенов био је, пре свега, мајстор пејзажа и жанровског сликарства, у којем је најпознатији Библијски циклус, односно циклус слика посвећен животу Исуса Христа.
„Међутим, када смо истраживали период живота у којем је Пољенов учествовао у српско-турском рату, открили смо читав низ графика и цртежа на којима су забележена ратна дејства. То је мало проучавано и сада је у средишту наше пажње“, каже Наталија Пољенова.
Након повратка из рата, сликар се придружио групи „Передвижники“, учествујући у њиховим покретним изложбама. Његове радове је обожавао Павел Третјаков, који је много уметникових дела узео за своју личну галерију.
Пољенов је радио на пејзажима у реалистичкој традицији, приказујући тиху поезију руске природе повезане са свакодневним животом. Снажно је утицао на развој руског, а посебно совјетског пејзажног сликарства.
Славни руски добровољци у Србији
Први српско-турски рат и руско-турски рат (1877 – 1878) који је потом уследио, били су први оружани сукоби у којима је руска штампа имала своје представнике – ратне дописнике међу којима су били и уметници.
Поред Василија Пољенова, међу руским добровољцима у Србији и на Балкану биле су и друге истакнуте личности Русије, међу којима су многи угледни лекари и хирурзи, командант српске армије Черњајев, пуковник Николај Рајевски који је Лава Толстоја надахнуо у стварању лика грофа Вронског у роману „Ана Карењина“ и многи други.
Према речима директора Руског дома Евгенија Баранова, у Српско-турском рату је учествовало око 4.000 добровољаца из Русије, а у једном тренутку у српској армији их је било око 2.500. Тачан број оних који су погинули до данас није познат.
