Како је чувени руски сликар и добровољац у српско-турском рату видео Србију

© Sputnik / РИА Новости / Уђи у базу фотографијаПортрет Василија Пољенова
Портрет Василија Пољенова - Sputnik Србија, 1920, 19.03.2021
Пратите нас
Ове године навршава се 145 година од Првог српско-турског рата (1876), али и стварања руског добровољачког покрета. Међу руским добровољцима који су дошли у Србију да помогну братском народу био је и велики руски сликар Василиј Пољенов, за ког је Србија била „земља благородна, богата и расцветана“.

Сликар – добровољац у рату Срба против Турака

О учешћу Василија Пољенова (1844 – 1927), једног од највећих руских пејзажиста, у рату Срба против Турака мало се зна, а то намеравају да промене Државни меморијални музеј Пољенова и Руски дом у Београду, у сарадњи са српским установама културе.

Тим поводом Београд је посетила директорка руског меморијалног музеја Наталија Пољенова, која је данас разговарала са представницима српских организација и установа о могућности да се организују изложбе и други програми посвећени 145. годишњици Првог српско-турког рата, у којем су учествовали и руски добровољци, укључујући и истакнутог руског сликара.

Василиј Дмитријевич Пољенов се 1876. године упутио као добровољац у српско-турски рат, у армију генерала Черњајева, и учествовао је у борбама. Током тог периода Пољенов је сарађивао с редакцијом илустрованог часописа „Пчела“, за који је слао цртеже.

© Sputnik / А. Свердлов / Уђи у базу фотографијаРепродукција платна "Јесен у Абрамцеву" уметника Василија Дмитријевича Пољенова, 1890. године, из збирке Музеја Поленово, у селу Поленову
Како је чувени руски сликар и добровољац у српско-турском рату видео Србију - Sputnik Србија, 1920, 19.03.2021
Репродукција платна "Јесен у Абрамцеву" уметника Василија Дмитријевича Пољенова, 1890. године, из збирке Музеја Поленово, у селу Поленову

Утисци и размишљања уметника о рату на Балкану добили су одраз и на страницама његових дневника. Србија је „земља благородна, богата, расцветана“, писао је одушевљени Пољенов. Он није могао да остане равнодушан према лепоти њене природе и људи.

Добитник „Таковског крста“ за јунаштво

„Василиј Дмитријевич Пољенов је био изузетна, свестрана личност. Иза њега је остала велика количина материјала који сведочи о овом периоду у његовом животу. Најзначајнији је, вероватно, велики 'Таковски крст', који је добио за јунаштво испољено у борбама, али ту су и белешке, цртежи и графике који приказују ратна дејства чији је био сведок“, каже у разговору за Спутњик Наталија Пољенова.

Према њеним речима, до данас нису довољно проучени сви детаљи у вези с боравком Пољенова у Србији, контактима које је овде имао и тачном маршрутом његовог кретања по Балкану.

„Сада се бавимо тиме у жељи да испричамо једну подробнију причу“, каже Наталија Пољенова и додаје да би томе допринело и организовање научног симпозијума посвећеног овој теми.

© Sputnik / Сергей Пятаков / Уђи у базу фотографијаИзложба Василија Пољенова у Новој Третјаковки у Москви
Како је чувени руски сликар и добровољац у српско-турском рату видео Србију - Sputnik Србија, 1920, 19.03.2021
Изложба Василија Пољенова у Новој Третјаковки у Москви

Према њеним речима, једна од идеја је да се сними краћи документарни филм о боравку сликара на Балкану, те да се приреди књига са научним текстовима о уметниковом животу и стваралаштву, илустрована одломцима из његовог ратног дневника.

„Надамо се да ћемо то моћи да представимо управо овде у Београду“, каже наша саговорница и додаје да је међу заједничким плановима и штампање поштанске марке са цртежима Василија Пољенова из његовог Балканског војног албума.

Мајстор пејзажа и жанровског сликарства

Наталија Пољенова додаје да је у разговору с представницима Народног музеја у Београду разматрана и могућност организовања изложбе дела Пољенова, али да је о детаљима још рано говорити.

„Наш најважнији задатак јесте да Срби сазнају више о самом Пољенову, због чега сам ја овде донела одређену количину материјала који је објавио наш Музеј, укључујући одломке из његових дневничких записа и његову преписку с рођацима током боравка у Србији“, додаје Наталија Пољенова.

Директор Руског дома у Београду Евгеније Баранов - Sputnik Србија, 1920, 27.02.2021
Директор Руског дома: Срби кажу - Бог на небу, Русија на земљи. У пракси је све другачије /видео/

Василиј Пољенов био је, пре свега, мајстор пејзажа и жанровског сликарства, у којем је најпознатији Библијски циклус, односно циклус слика посвећен животу Исуса Христа.

„Међутим, када смо истраживали период живота у којем је Пољенов учествовао у српско-турском рату, открили смо читав низ графика и цртежа на којима су забележена ратна дејства. То је мало проучавано и сада је у средишту наше пажње“, каже Наталија Пољенова.

Након повратка из рата, сликар се придружио групи „Передвижники“, учествујући у њиховим покретним изложбама. Његове радове је обожавао Павел Третјаков, који је много уметникових дела узео за своју личну галерију.

Пољенов је радио на пејзажима у реалистичкој традицији, приказујући тиху поезију руске природе повезане са свакодневним животом. Снажно је утицао на развој руског, а посебно совјетског пејзажног сликарства.

Славни руски добровољци у Србији

Први српско-турски рат и руско-турски рат (1877 – 1878) који је потом уследио, били су први оружани сукоби у којима је руска штампа имала своје представнике – ратне дописнике међу којима су били и уметници.

Пуковник Николај Рајевски - Sputnik Србија, 1920, 28.02.2019
Чиме је пуковник Рајевски задужио Србију

Поред Василија Пољенова, међу руским добровољцима у Србији и на Балкану биле су и друге истакнуте личности Русије, међу којима су многи угледни лекари и хирурзи, командант српске армије Черњајев, пуковник Николај Рајевски који је Лава Толстоја надахнуо у стварању лика грофа Вронског у роману „Ана Карењина“ и многи други.

Према речима директора Руског дома Евгенија Баранова, у Српско-турском рату је учествовало око 4.000 добровољаца из Русије, а у једном тренутку у српској армији их је било око 2.500. Тачан број оних који су погинули до данас није познат.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала