„Није најстрожији пост"
Не постоји у Русији популарнији пост од Великог поста. Према подацима социолога, већина људи поштује само њега, иако он није једини вишедневни пост. Ту су и Божићни - 40 дана, Петровдански - 14 дана ове године и Госпојински - две недеље. Занимљиво је да од свих постова Велики није најстрожији, мада га често сматрају таквим.
„Најстрожији пост је Госпојински“, објашњава црквени публициста јеромонах Теодорит Сенчуков.
Током Великог поста верници могу да једу рибу: 7. априла на празник Благовести и 25. априла на Цвети. Увече 24. априла на Лазареву суботу може се јести кавијар. Осталих дана јеловник је нешто скромнији. Многи Руси верују да се током поста може јести само поврће, воће и житарице, али није тако.
Испоставља се да се у дане Великог поста може пити и вино. Није класификовано као „свечана храна“ попут рибе. Дозвољено је да се спрема на уљу. Риба се може јести свим суботама и недељама током четрдесетодневног поста, са изузетком Велике суботе уочи Ускрса.
Тих дана се могу користити и „морски гмизавци“, тако се у црквеним књигама називају морски плодови - лигње, остриге, шкољке, хоботнице.
Свештеници наглашавају, да ако је нешто дозвољено да се једе, то не би требало схватити као позив на преједање и уживање, јер је главна особина умереност.
Да ли је грех појести нешто више хране?
Умереност је један од важнијих принципа Великог поста. Свештеници примећују да верници одлазе у крајност. На пример, неко чим сазна да је могуће попустити у неким принципима, олакшава себи пост и на крају заборавља на апстиненцију. Други напротив, постављају себи круте оквире. Постоји стереотип да се током поста носи тамна одећа и не комуницира ни са ким.
„Важно је да се не пости како би се то другима показало. Не би требало тражити нечију реакцију, било да је одобрење или осуда. Господ у Јеванђељу говори о томе: 'Када постите, не дозволите да будете као глумци, који праве тужна лица како би људима показали како да посте. Када постиш, помази главу и опери лице, да не покажеш људима како постиш, већ Господу; и Господ твој, који види скривено, наградиће те“, обраћа пажњу православни протојереј Максим Првозвани.
То се не односи само на спољашњи изглед, већ и на храну. Општеприхваћено је да ако човек окуси нешто забрањено, онда је то велики грех.
„Све зависи од конкретне ситуације. Ако вас је бака, која не пости, чекала годину дана и испекла пите са месом, онда их, наравно, треба јести. Али ако не желите да домаћине доведете у неугодан положај, можете учтиво рећи да постите или им раније јавити“, објашњава протојереј.
Током поста је важно да се одржавају добри односи са људима. Пост би требало да служи људима у позитивне сврхе.
Посебно време
Црква наводи да су благодети поста духовне. Зато свештеници позивају вернике да више пажње посвећују молитви и присуствују богослужењима.
Током четрдесет дана, молитве су у прва четири дана, увече, када се чита велики канон Светог Андрије Критског, који се још једном чита цео у четвртој недељи поста и то је све.
Само током поста у храмовима се може чути акатист Рођењу Пресвете Богородице. Ове године тај дан пада на 17. април и назива се Субота акатиста или Похвала Пресветој Богородици. На крају молитве свештеник чита молитве Ефрема Сирина клањајући се. У време, када није пост, ова молитва се не чита.
Причест и исповест се, на пример, одржавају само четири дана у недељи, уместо седам као обично, али се не организују венчања.
Многи мисле да се у периоду Великог поста не одржавају крштења, али то није тачно, крштење може бити било ког дана Великог поста.
Прочитајте још:
