После САД и Гватемале, и лажна држава косовско–метохијских Албанаца отворила је амбасаду у Јерусалиму. Израелски медији наглашавају како је ово прва „већински муслиманска земља“ која је то учинила. За њих је то важно. Врши посао.
Мада се „религијско питање“, упадљиво, избегавало до сада када је разговарано о теми статуса Косова. И САД и ЕУ инсистирали су да је то „грађанско друштво“, секуларизовано, уз пропратна образложења како су Албанци мање оријентисани ка религији него неки други балкански народи и поготово мање него други народи из „исламског цивилизацијског круга“.
Хоће ли Србија да пресели амбасаду у Јерусалим
Сада се испоставља да је за ову прилику религијско ипак најбитније. Уз симболичко: одржава се континуитет премештања амбасада у Јерусалим (или њиховог отварања, свеједно).
Често се напомиње да је на Блиском истоку све компликовано. На том „компликованом простору“ питање статуса Јерусалима јесте међу најкомпликованијим.
Ствари су на терену мењане, без обзира на „линије из 1967. године“, различите одлуке УН и осталих међународних организација које су своју позицију градиле на резолуцијама Савета безбедности практично још од оснивања најважније међународне организације. Подразумева се да је било и разних интерпретација различитих одлука, зависи ко их је тумачио.
Трамп „повукао ногу“
Што се тиче најзначајнијих актера међународних односа, већина је на позицији да се решење за статус Јерусалима мора пронаћи кроз преговоре тако да овај град постане будућа престоница и Израела и Палестине.
У тој већини нису и САД. Основним законом, састављеним од свега четири члана, јула 1980. године Јерусалим је проглашен главним градом Израела, па су и седишта председника, владе, Кнесета и Врховног суда премештена.
Доналд Трамп је, скоро па четири деценије касније одлучио да премести амбасаду САД из Тел Авива у Јерусалим и тако „повукао ногу“ у процесу легитимизације „нове реалности“. Иако је ово питање, важно за Вашингтон, наметано „партнерима“ као нешто што треба следити, иако је након тога било изјава и чак обећања у том смеру, до 2021. године само је Гватемала то и учинила (рецимо, током предизборне кампање тада кандидат Жаир Болсонаро таквим обећањем је показивао наклоност према САД и Трампу, али након избора за председника Бразила испоставило се да обећање није једноставно испунити).
И још Приштина, тако плативши важно признање. Израел има „политичку тежину“ у међународној политици, за Албанце је одлука о успостављању билатералних односа значајна. Али, са друге стране, стајање на једну страну у компликованој блискоисточној рачуници не мора се показати као баш рационално за Приштину. Много тога зависи од Београда.
Бајден не мења став
Бајденова администрација, сасвим је сигурно, неће мењати став. Чак и када би постојала политичка воља да се тако нешто учини, у пракси ствари функционишу нешто другачије. Ипак, остаје отворено колико ће инсистирати на овој теми као приоритету!?
Прво, показало се да није лако приволети остале да прате Вашингтон у томе. Због тога се више показује америчка немоћ, него моћ.
Друго, Бајден би желео да обнавља нарушену релацију са Бриселом, а став ЕУ око Јерусалима је изричит и уопште нема назнака да ће се мењати.
Треће, као одговор на премештање америчке амбасаде, Организација исламске конференције је у децембру 2017. године на хитном састанку усвојила саопштење којим се Источни Јерусалим „признаје“ за престоницу Палестине.
Покушај да се у реакцији иде још даље, те договоре додатне мере против САД и Израела није уродио плодом, поделе између држава чланица бејаху око тога велике.
Ипак, најмањи заједнички садржалац јесте пронађен. Трампова одлука означена је „правно ништавном“ и „намерним подривањем мировних напора“, те су позване све државе да „признају државу Палестину и Источни Јерусалим као њен окупирани главни град.“ Иначе, државе које имају своја дипломатска представништва у Палестини на резиденцијалној основи, сместила су их у Рамали, уз конзулате у Витлејему (и Јерусалиму, опет уз позивање на одлуке УН које се тичу статуса овог града).
Према првобитној замисли Трампа, требало је извршити додатни притисак на још неке арапске земље да отворе амбасаде у Јерусалиму, након успостављања пуних дипломатских односа са Израелом, али имајући у виду наведене околности, упитно је колико се тако нешто може реализовати.
Соломонско решење Приштине
У сваком случају, у Приштини су пронашли „соломонско решење“. Испуњавајући обавезе из „Вашингтонског споразума“, влада у „техничком мандату“, којој још и недостаје „шефица дипломатије“ која је у међувремену поднела оставку, отворила је „амбасаду у Јерусалиму“, на основу потписа „бившег председника“, а нова власт предвођена Аљбином Куртијем и Вјосом Османи то неће мењати, већ ће се вајкати како је реч о „наслеђеном стању“.
Чини им се, и вук сит и овце на броју. Што би могао бити случај само ако би и Србија преместила своју амбасаду из Тел Авива. Опет, по слову „Вашингтонског споразума“.
Међутим, проблем за Србију је вишеструк, такав корак је у блажој неповољној варијанти чист политички авантуризам, у оној горој може представљати и увод у „дипломатску катастрофу“. Најпре због тога што потписано у Вашингтону никада није ратификовано у предвиђеној законској процедури, тако да нема ни формалне обавезности. Ако се овакав принцип почне примењивати, онда прети анархија. Затим и што би тако односи са ЕУ (макар донекле, имајући у виду заједничку спољну и безбедносну политику) и поготово Турском постали комплекснији.
Турска дипломатија већ је оштро упозорила Приштину, истог дана када је церемонија у Јерусалиму организована. Такође, није доследно позивати се на једну резолуцију Савета безбедности која се тиче Косова и Метохије, а занемаривати друге, које се тичу Јерусалима. Из таквог угла теже је бранити сопствене интересе.
Напослетку, из оваквог развоја ситуације Израел би добио много, Албанци би добили довољно (признао их је Израел без опасности да то произведе контрамере муслиманских држава), а Србија не само да не би добила ништа, већ би из свега изашла као апсолутни губитник.
Прочитајте још:
- Порука Палестине Приштини: То вам неће проћи некажњено
- Вашингтонски неспоразум: Хоће ли Србија преселити амбасаду у Јерусалим кад је Израел признао Косово
- Брисел: Косово одступило од заједничког става ЕУ о Јерусалиму
