Труст мозгова, чији је задатак да информише америчке законодавце о низу политика, позива се на недавно декласификоване извештаје према којима су нуклеарке прераспоређене иако амерички званичници „нису најавили никакве промене у постојећем базирању америчког нуклеарног оружја у Европи“.
У јануарском извештају Билтена атомских научника о тренутном статусу америчког нуклеарног арсенала потврђује се да је око стотину Б61 ракета тренутно смештено у америчким базама у пет европских земаља, што је за трећину мање од раније процењених 150.
Нуклеарне бомбе су стациониране у Италији (у базама Авиано и Геди), Немачкој (ваздушна база Бухел), Белгији (база Клајне Брогел), Холандији (база Волкел) и у Турској (Инџирлик). Истраживачи су пад броја распоређених нуклеарних бомби приписали „смањењу оперативног складишног капацитета у Авиану и Инџирлику“, а ракете се сада чувају у базама у САД и одржавају спремнима за операције у Азији или другим локацијама ван Европе.
Билтен атомских научника такође извештава да се број бомби у турској бази Инџирлик смањио са 50 на око 20 услед забринутости за безбедност која се први пут појавила након неуспелог пуча 2016. године.
Москва је годинама позивала Вашингтон и његове савезнике да уклоне сво америчко нуклеарно оружје из Европе, кога су и руски и европски званичници описали као „реликт хладног рата“. Русија је критиковала и НАТО концепт „дељења нуклеарне енергије“ који омогућава не-нуклеарним савезницима да учествују у планирању операција са нуклеарним бомбама. Русија тврди да, осим што изазива тензије и сумње у односима Русије и НАТО-а, НАТО-ово „дељење нуклеарки“ представља кршење Уговора о неширењу нуклеарног оружја.
Извори у руској влади рекли су медијима да Москва није обавештена о било каквим променама америчког нуклеарног арсенала у Европи, при чему је један неименовани званичник указао да је могуће да би смањење могло бити повезано са модернизацијом бомби.
Евгениј Бужински, пензионисани генерал-потпуковник руске војске, рекао је да не верује у могућност потпуног повлачења америчких нуклеарних бомби из Европе, али је додао да би руски војни планери могли да провере да ли је дошло до смањења, а то би могло довести до промена у одабиру циљева у случају рата.
Америчка војска обавезала се на унапређење арсенала бомби Б61 средином 2010. године, определивши се за прављење мање варијанте познате као Б61-12, чије је тестирање недавно приказано на полигону Тонопах у Невади. Приказане бомбемогу се носити у унутрашњем делу авиона Ф-35. Бомба има четири могућности пуњења од 0,3 килотона, 1,5 килотона, 10 килотона и 50 килотона. Поређења ради, нуклеарне бомбе које су САД бациле на Хирошиму и Нагасаки у августу 1945. године имале су пуњење од око 15, односно 18 килотона.
САД су започеле тридесетогодишњу потрошњу од 1,2 билиона (1.200 милијарди) долара намењену за надоградњу нуклеарног арсенала 2016. године, а трошкови су се повећали на чак 1,7 билиона под Трамповом администрацијом која је подстакла додатну потрошњу на ствари попут нових микро нуклеарки и са мора лансираних крстарећа ракета. Раније овог месеца, савезници председника Бајдена у Конгресу представили су закон којим се предлаже укидање неких од предложених Трампових издатака.
Сједињене Државе су педесетих година пребациле нуклеарно оружје у западну Европу, повећавајући арсенал на око 8.000 бојевих глава у јеку хладног рата. Број нуклеарних бомби смештених на континенту драматично је смањен деведесетих, али оружје никада није потпуно елиминисано.
